У петак 29. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, уприличена је промоција романа „Операција Дигитални анђео“ новинара и аутора Вање Елеза. Модератор је био Стеван Бабић.
Ово књижевно дело је, пре свега, љубавна прича у којој се срећу двоје људи (Давид и Ана) који су потпуно различити због чега се и привлаче. Кроз њихов однос писац сагледава друштвено стање и јасно критикује одређене појаве у савременом човечанству. Динамична прича која у себи садржи дозу акције, еротике, мистике, али и реализма нас све време оставља у недоумици – шта је ту стварност, а шта илузија?
Елез се на почетку промоције захвалио Културном центру Новог Сада на могућности да у овој установи промовише свој роман – првенац који је у протекла два и по месеца стигао и до Аустралије и Канаде.
-Нарочито ме је изненадило то што сам непосредно по објављивања романа добио позив из Берлина. Човек је наручио примерак књиге за себе, а други за манастир и рекао ми је да оно о чему ја пишем, њему се догађа у стварном животу – испричао је Елез.
Осврнувши се на свој роман, Елез је подсетио на библијску причу о потопу коју неки покушавају да негирају, мада у сваком делу света постоји 700 легенди које причају ту потпуно исту причу. Друга тачка поводом које се свет дели, рекао је аутор у наставку, јесте последње библијско пророчанство везано за нас на планети земљи. На насловници књиге је слика човека који симболизује западну цркву и који на једној руци има Христову рану, а на другој бар-код.
-Прва фирма која је производила чипове, случајно или не, звала се „Дигитални анђео“. Одмах су се побунили Евангелски хришћани. Фирма је променила име, али је наставила да се бави чиповањем – рекао је аутор књиге „Операција Дигитални анђео.“
Вања Елез (1973) рођен је у Сарајеву где је похађао основну и средњу Електротехничку школу, а 1992. године уписао је Машински факултет. Ратна дејства на простору СФРЈ прекинула су његове студије, те се самостално отиснуо у свет као осамнаестогодишњак. Неколико година провео је у Немачкој радећи најразличитије послове од грађевинских до оних у ауто-индустрији.
После рата по повратку на Балкан годинама ради као букмејкер у кладионицама, а затим годину дана проводи у Италији. После поновног повратка у Сарајево почиње да се бави новинарством. Постаје уредник и водитељ емисија „Теорија завере“ и „Лице нације“, на телевизији у Источном Сарајеву. Радио је и као уредник на неколико веб-портала на балканским просторима, а убрзо објављује и роман – првенац.
Остави коментар