У оквиру пратећег програма 21. Новосадског џез фестивала и уз подршку Wiener Stadtische, у петак 8. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, реализована је презентација музичко-инклузивне радионице, чији су актери били млади музичари из центра за музичко образовање „Културно склониште“ и Центра за социјални рад града Новог Сада, у оквиру којег се спроводи програм „Ел Система“.
Музички програм, у коме су извођене популарне нумере у џез маниру, трајао је нешто више од 30 минута. Публика је најпре уживала у појединачним наступима деце из Центра за социјални рад и „Културног склоништа“. Програм је окончан заједничким наступом, пропраћеним дугим аплаузима одушевљених посетилаца.
Маја Вукобрат, пијаниста и музички педагог у оквиру програма „Ел Система“ у Центру за социјални рад, казала је да се петоро деце из ове установе на џез фестивалу представило њима омиљеним нумерама изведеним на ударачким инструментима.
„Ел Система“ је јединствени, културни, образовни и социјални програм који има за циљ друштвену ангажованост, као и развој музичких, личних и социјалних вештина деце и младих кроз иновативни приступ музичком образовању. Методологија је заснована на радости групног музицирања у оквиру оркестара и хорова, како би омогућила сваком детету да буде схваћено и прихваћено унутар и ван своје заједнице.
По речима професорке певања Светлане Паладе, направљен је микс песама у складу са џез фестивалом за данашњи наступ петнаесторо деце из „Културног склоништа“ и на такав начин промовисан је рад овог центра за музичко образовање у коме полазници свих генерација усавршавају вештину интерпретирања и стварања популарне музике.
У оквиру пратећег програма, вечерас у Ликовном салону КЦНС од 19 часова приказана је Power Point презентација „Jazz и анимирани филм: авантура која не престаје“, аутора Милена Алемпијевића, писца, публицисте и уметничког директора Фестивала анимираног филма „Аниманима“ из Чачка.
– Пре 10 година, са супругом сам путовао у Париз. Прва ствар коју сам тамо видео била је изложба „Back Jazz“ у музеју „Du quai Branly“ која je третирала везе између џеза и свих врста визуелне уметности. У департману који је био посвећен анимираном филму, видео сам анимације које сам гледао још као дечак – казао је Алемпијевић додавши да је после те изложбе сам почео да истражује.
Две године касније склопила се текстуална целина која је произвела одређене ефекте у визуелном пољу – од откачених гегова раних цртаћа и негативних расних стереотипа, до цензуре и турбулентних друштвених промена у 20. веку.
Ова презентација врви интересантним документарним фотографијама и сликама, као и атрактивним клиповима из филмова и открива обиље занимљивих детаља о заједничкој историји џеза и анимираног филма.
Блиске везе између џеза и анимираног филма успостављене су још тридесетих година прошлог века, од времена када је џез био америчка поп музика. Ауторски филмови нове генерације и повремени упливи џеза у популарну културу (ТВ и видео-игре) исцртавају путању ка новом разумевању музичког идиома и авантури духа која се не завршава.
Остави коментар