Трибина ”Топлички устанак, обележавање стогодишњице 1917-2017“ одржана је 27. фебруара са почетком у 17:30 часова на „Трибини младих“ Културног центра Новог Сада. На трибини је говорио проф. др Саша Марковић.
Поводом стогодишњице Топличког устанка у Клубу „Трибина младих“ новосадског Културног центра, професор доктор Саша Марковић одржао је занимљиво предавање на ову тему. Посетиоци су током овог предавања имали прилику и да одгледају аутентичан докумнтарни филм о овом Устанку.
Топлички устанак који је подигнут у Куршумлији против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата био је уједно и једини устанак у окупираној држави током трајања Првог светског рата. Како је објаснио Марковић, устанак је подигнут због опстанка српског народа. Услед срамне окупационе политике – без преседана, дошло је до кулминације незадовољства српског становништва. Надајући се скором пробоју Солунског фронта, не прихватајући насилну мобилизацију младића због борбе против сународника, али и не прихватајући бугарски национални идентитет, вођени слободарском традицијом комитског покрета, фебруара 1917. почели су, све бројније да се, на простору Топлице и Јабланице формирају герилски одреди који су имали за циљ војнички да одговоре на режим окупатора – објаснио је Марковић.
Како је навео, језгро устанка из подкопаоничких села убрзо се проширило и на питомије географске просторе Југозападне Србије. Створена је устаничка војска на чијем челу је био Коста Војиновић- Косовац. Сукоби су из герилских акција прерасли у организовани оружани сукоб због којег су Бугарска и Аустро-Угарска морале да ангажују дивизије регуларне војске повучене са фронтова – иако су устаници ослободили и Прокупље, ускоро, под притиском далеко надмоћнијих снага непријатеља, а без помоћи војске Краљевине Србије, отпочело је гушење устанка. Војну акцију пратила је политика реваншизма и нехуманих репресалија над цивилним становништвом – рекао је Марковић наглашивши да је ово био једини устанак на простору покорене Европе од стране Централних сила.
Аутор је закључио да о овом Устанку, али и историји Срба, треба причати и сведочити, „не да би се Срби у славољубљу сладили, него да се не би заборавило“. Марковић је додао да тиме народ неће поновити грешке које су чињене у прошлости, јер се на таквим грешкама учи.
Остави коментар