Tрибина „Асасини – мистични ред средњовековног ислама“, одржана је у понедељак 7. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доц. др Борис Стојковски, историчар.
Асасини су ред у исламској струји низаритског исмаилизма, који је једна грана шиитског ислама. Деловали су у периоду од 1090. године па све до тренутка када су их уништили Монголи 1256, односно 1273. године. Најпознатији су као атентатори, односно убице.
На почетку предавања Стојковски је нагласио да, када се говори о муслиманском свету у средњем веку, тај свет није монолитан. Следбеници божјег посланика Мухамеда не припадају јединственом корпусу. Напротив, струје унутар ислама су бројне, а често и међусобно јако сукобљене.
– Исламски свет, а ово је јако важно и када говоримо о асасинима, као и о епохи крсташких ратова, неретко је међусобно био у сукобу, а у савезу са појединим хришћанским феудалцима и господарима. Бивало је и обрнуто: исто тако су и хришћански господари латинског истока неретко били у међусобном сукобу, а имали су савезништво са појединим муслиманским господарима – објаснио је Стојковски и додао да су политички и економски интереси ту увек играли кључну улогу.
Да би се разумела појава асасина, неопходно је вратити се у 632. годину, када је преминуо оснивач најмлађе монотеистичке религије Мухамед, особа коју муслимани сматрају својим пророком и божјим послаником. Њега су наследила четворица халифа.
Четврти од њих био је Алија, који је убијен, а то убиство означило је врло озбиљан раскол у исламу, када настају шиити, наспрам и данас већинских сунита. Отворило се питање имамата, а имам је централна фигура читавог схватања шиитског ислама.
Када је умро шести имам Џафар Садик, отворило се питање наследника (његов син Исмаил умро је пре свог оца) и тако су настали Исмаилити, док дванаестоимамски шиити, најбројнија група поготово у данашњем Ирану, признају Мусу ал Кадима, другог Џафаровог сина, за имама и наследника.
„Фидајун“ је најближи арапски назив за ред асасина. Они су од почетка стварани и обучавани за жртву, практиковали су мистицизам, поготово под утицајем предводника Хасана Сабаха. У првих век и по постојања, асасини нису били плаћеници. Та прича о њима као плаћеницима настала је касније, из пера њихових противника унутар исламског и хришћанског света.
Године 1256. Хулагу-кан заузео је град Аламут, а 1273. године покорени су сиријски асасини. Међутим, султан Бајбарс понудио им је да постану његове плаћене убице, а заузврат су добили право да постоје. У 14. веку познати светски путник ибн Батута рекао је да су они већ тада имала фиксну цену за коју су вршили убиства.
Захваљујући Марку Полу, једном од најпознатијих путника у историји света, проширила се легенда да су они користили хашиш и да су тако омамљени убијали. Асасини су ушли у савремену популарну културу. Прича о њима добила је нови, мистични карактер.
Остави коментар