Трибина „Банатска република 1918. године“ одржана је у петак 29. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.
Циљ овог предавања био је да осветли феномен Банатске републике која је настала крајем Првог светског рата, a њено трајање било је краткотрајно од 31. октобра до 7. новембра 1918. године. На челу ове краткотрајне творевине налазио се др Ото Рот, експонент десних социјалдемократских кругова из Темишвара.
– Крајем Првог светског рата дошло је до потпуног краха Аустроугарске. Десио се феномен да је аустријска војска капитулирала пре аустријске државе. Мађарска је прогласила независност у односу на Аустрију. У Мађарској је на власт дошао Карољи, пореклом из аристократске породице, близак социјалним идејама и противник Првог светског рата – рекао је Савин.
Ситуација у Банату, као и у целом делу тадашње Јужне Угарске, рекао је у наставку Савин, била је веома занимљива још од 1917. године. Најпре је био суспендован рад политичких странака. Долази до огромног незадовољства радника, сеоске сиротиње и ширих група становништва незадовољних ратном ситуацијом.
Убрзо се поставило питање права народа Угарске на самоопредељење. Свима је постало јасно да ће морати да се изађе у сусрет угарским народностима. Сам Карољи је ушао у преговоре са Јашом Томићем и новосадским радикалима с којима је развио идеју о могућности аутономне Војводине која би заузимала целу јужну Бачку са Новим Садом, Србобраном, Бечејем, целом Шајкашком, Сомбором и целим (садашњим) Банатом.
Национални састав у Банату на крају Првог светског рата био је доста занимљив. Највише је било Немаца (око 330 хиљада) Срба (270 хиљада), Румуна (250 хиљада) и Мађара (око 200 хиљада)… У Новом Саду почињу српска окупљања и организовање српских народних одбора, а формира се тзв. Банатска република. Њено седиште био је Темишвар, апсолутни центар Баната.
На челу Банатске републике био је Ото Рот, немачки Јеврејин лојалан мађарској влади, представник Социјалдемократске партије Угарске. Рот је имао идеју да се донесе одлука којом би се Банат прикључио Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Он је покушавао да издејствује и да српска војска заузме још једно подручје у румунском Банату, недалеко од Темишвара, где је било много угља, значајног за рад индустрије.
Банатска република је била кратког века. После неколико дана, војска Краљевине Србије ушла је у Банат, што је био крај Банатске Републике, а недуго затим територија Баната је подељена је између Краљевине СХС и Румуније.
-Сам феномен Банатске републике се често мистификује тврдњом да је цео Банат био некада република, што није тачно. Ни дан-данас немамо целовито истраживање које би укључило осим српских, румунске и мађарске изворе, јер се та тема не сматра превасходно важном за све три стране које су тада функционисале – закључио је Савин.
Остави коментар