У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Благо краља Александра – о богатству краља Ујединитеља“ одржана је у уторак 27. августа у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица.
На тридесет седмој по реду Зеленој дебати било је речи о животу династије Карађорђевић, али из угла материјалних чињеница и моралних дилема.
Ово предавање Копривица је отворио занимљивим податком да је 1934. године високотиражни лист „Дејли мејл“ објавио да је краљ Александар најплаћенији и најбогатији монарх ондашње Европе, да у страним банкама поседује имовину од готово шест милиона фунти стерлинга, те да је власник два златоносна рудника на планини Дели Јован, сувласник рудника бакра у Бору итд.
– Чињеница је да је овај први велики европски таблоид био намењен нижем средњем слоју људи који воли да прочита понеку вест о монарсима из егзотичних европских земаља, али је то скренуло пажњу јавности да се краљев иметак изразито и динамично увећава – рекао је Копривица.
Уз нагласак да богатство није било једини „квалитет“ који је краљ Ујединитељ оставио будућим генерацијама, аутор је подсетио да је Петар Први Карађорђевић, краљ Ослободилац, био скроман краљ. После протеривања Александра из Србије, Карађорђевићима је одузета сва имовина. Остало им је вредно имање у Влашкој које је Петру Карађорђевићу послужило за попуњавање пука у босанско-херцеговачким ратовима. У моменту када је дошао на чело Србије, кренуо је са скромном апанажом од 1,2 милиона годишње. Када је умро, тестаментом је оставио два милиона динара и задужбину на Опленцу.
После краља Ослободиоца и краља Ујединитеља, дошао је злосрећни краљ Петар Други Карађорђевић. Живећи на апанажи и уз подршку емиграције, а потом и од распродаје породичног сребра, живот је окончао у тешким околностима, оставивши тестаментом 5 хиљада долара.
Непокретна имовина крала Алекса вредела је око 95 милиона ондашњих динара. Непокретности су се састојале од двора у Београду, три велике скупоцене куће, као и неколико имања и плацева широм Србије, Црне Горе и Словеније.
Већина тих имања водила се на краљицу Марију. Бројне уметнине, намештај и аутомобили никада нису процењени. У банци у Паризу остале су акције борских рудника, француских железница, града Париза, египатског кредитног друштва… Иза краља Александра, треба рећи и то, остало је и неколико задужбина.
Битни догађаји у расту краљеве финансијске империје били су: венчање којим је добио значајан мираз, енормне апанаже и велике везе са европским дворовима.
– Југославију су створили и разрушили реални интереси великих сила и српско-хрватских елита, као и нереално очекивање народа да ће живети боље заједно или одвојено. Краљево богатство и богаћење пре су устицали на суд јавности о монархистичком друштвеном уређењу, него на судбину Југославије – закључио је Копривица.
Остави коментар