Први део трибине „Цар Николај Други Романов – младост и владавина до 1905. године; узроци пропасти Русије 1917. године“ одржан је у понедељак 14. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
– Куриозитет је да су о личности Николаја Другог Александровича (1868 – 1918) његови савременици у исто време говорили као о мученику, чудотворцу чак, али су га истовремено описивали и као масовног убицу „крвавог или црвеног Николаја“ и као слабашног човека, недостојног улоге коју је имао на крају 19.и почетком 20. века – рекао је Карановић.
Аутор је подсетио да је председник Руске Федерације Владимир Путин 2017. године рекао да је Октобарска револуција била атомска бомба постављена испод темеља руског народа и државе. Стога је потребно спознати улогу последњег руског цара и руског друштва које је та „атомска бомба“,како су неки мислили, разорила за сва времена.
Николај Други Александрович припадао је последњој царској династији Романов која је владала Русијом од 1613. године до стравичног убиства самог цара и његове породице 1917. године. Руска православна црква га је канонизовала заједно са његовом супругом царицом, царевићем и четири велике кнегињице и прогласила их за мученике.
Император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске, како је гласила пуна титула Николаја Другог, био је дубоко религиозан човек, посвећен изучавању духовне литературе. Цар је течно говорио пет страних језика, његово образовање је било на врло завидном нивоу: волео је спорт, завршио је правне науке и Високу војну школу. Служио је војни рок регуларно, као и „обичан“ војник и у том службовању стекао чин пуковника.
Николај је био син и наследник Александра Трећег и Марије Фјодоровне, данске принцезе. Пошто му је преминуо отац, Николај је 1894. преузео престо и убрзо се венчао Алесандром. Царски пар крунисан је 1896. године, али тај догађај је упамћен по великој трагедији.
На тој свечаности, наиме, којој је присуствовало око 100 хиљада људи, изгинуло је око 1.300 грађана Москве пошто су се штандови, на којима се делила храна и пиће обрушили. У стампеду људи су изгинули. Царски пар помагао је у збрињавању повређених, али је у једном тренутку те вечери цар попустио наговорима Француза да организује дипломатски пријем поводом руско-француског споразума. Тај гест су цареви противници у Русији протумачили као његову бахатост и безосећајност.
У породици Николаја Другог Романова живело се скромно и достојанствено. Одећа и гардероба су чуване, прелазиле су са старије деце на млађу. Средства у износу од четири милиона тадашњих руских рубаља, које је наследио од свог оца Александра Трећег Александровича Романова, а која су била чувана у тадашњој лондонској банци, неизоставно, до задње рубље, потрошио је у хуманитарне сврхе. Русија је тих и наредних година била у великом економском успону.
Остави коментар