Tрибина „Џингис-кан, највећи освајач средњовековног света“, одржана је у уторак 11. јуна у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски.
Џингис-кан je фасцинантна историјска личност која столећима изнова и изнова одушевљава, али и провоцира бројне заљубљенике у историју. Један је од највећих војсковођа и освајача у историји човечанства.
Рођен је недалеко од Уланбатора 1162. године и наденуто му је име Темуџин („ковач“). Родио се наводно са угрушком крви у руци, што се сматрало знаком да ће бити велики освајач.
Године 1186. врховни шаман Монгола проглашава Темуџина за kана и каже да је на његовој страни Тенгри („вечно плаво небо“ и врховно божанство религије којој су припадали Темуџин и велики број Монгола). Убрзо је дошао у сукоб са својим „андом“ који се звао Џамуха и био је један од противничких поглавица. Нема историјских података шта се са Темуџином дешавало у наредних десетак година, до 1197.
Те године он се уплео у сукоб против једне тибетанске династије. Освајања, поготово Кине, довела су Монголе и Џингис-кана у додир са Кином, једном од најнапреднијих и најзначајнијих цивилизација. Покоравајући Кинезе и главни град, данашњи Пекинг, Монголи су преузели доста тековина те цивилизације.
Године 1206. настало је име Џингис-кан и оно постаје симбол највећег освајача у историји. Његова држава, једна од највећих у историји света, простирала се преко огромних простора азијског континента. Монголи су под њим постали водећа војна сила, а под његову власт дошао је и знатан део Кине. Џингис-кан је створио државу која је повезивала номадска, степска коњаничка племена Монголије са тековинама исламске и посебно велике кинеске цивилизације.
Када је завршено то огромно освајање, када су се угледне монголске војсковође бориле и са Русима, када је освојио пола света и када је опседан град Јинчуан, Џикис-кана је 1227. године затекла смрт. Сматра се да је имао преко 60 година, што је за средњи век била изразито дубока старост.
Разлози смрти су непознати, а једна од најраспрострањенијих теза је да је умро погођен отровном стрелом. Друга занимљивост је легенда да се не зна где је закопан, те да су сви сведоци његове сахране погубљени како би почивалиште Џингис-кана заувек остало – мистерија.
Остави коментар