Tрибина „Француска и Србија: симболи и места сећања вечитог пријатељства“ одржана је у четвртак 20. јуна у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.
Дуга традиција политичких, економских и културних веза Србије и Француске која ове године у дипломатским оквирима достиже 180. годишњицу, утицала је на настанак симбола и места сећања и у Србији и у Француској.
– Споменици, зграде, називи улица, сарадња, братимљење градова, сећање на угледне личности, личне везе и пријатељства део су француско-српских односа и данас – навела је Колаковић на почетку предавања.
После Великог рата, у Краљевини Југославији политички, економски и културни утицај Француске био је очигледан. Избор Француске за земљу студија био је изражен и у периоду између два рата, као последица поменутих политичких и економских утицаја и веза Француске и Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Личност краља Петра Првог Карађорђевића, некадашњег ђака школе Сен Сир и учесника у чину капетана француске армије у Француско-пруском рату (1870–71) изузетно је поштована у француским политичким, дипломатским и научним круговима.
Специфичан симбол Србије и Срба у Француској је зграда резиденције амбасадора Републике Србије. Смештена је у елитном 16. арондисману у близини Трокадера. Вила је грађена за војводу од Тремуаје по замислима архитекте Пола Ернеста Сансоа у периоду од 1912. до 1920. године, а градњу је, затим, наставио и његов син.
У Србији су давана имена улицама, као на пример: Париска у близини споменика Захвалности Француској и Француске амбасаде, која је грађена у време подизања поменутог споменика (1929–1933), а свечано отворена 21. децембара 1935. године.
У Француској се пријатељство Француза и Срба, после Великог рата, манифестовало на више начина, који су временом постали и оличење материјалног и нематеријалног наслеђа Србије у Француској.
У духу савезништва и симпатија у Француској су, као и у Србији, објављиване књиге о француско-српским ратним операцијама, Солунском фронту, уз вести о Краљевини Југославији у дневним и периодичним публикацијама.
Каснија криза културе сећања утицала је на промене у свести о постојању ових места која су већином у вези са догађајима и личностима Великог рата. Један од примера заштите и очувања сећања, као и афирмације јесте деловање појединаца.
Пре неколико година историчару Жан Пјер Вернеју додељен је Орден српске заставе трећег степена. Он је био заслужан и лично дао велики допринос богаћењу фондова историјских музеја у Србији и у Француској. Вернеј је уступио Српској кући на Крфу неколико вредних експоната из своје приватне збирке.
– Улога државе, као и појединаца, у неговању места сећања и симбола Француске у Србији и Србије у Француској значајна је за даљи развој француско-српских односа и боље разумевање међу државама – закључила је Колаковић на крају свог предавања.
Остави коментар