Tрибина „Геополитика Балтика – Финска данас“ одржана је у среду 30. августа у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.
На почетку предавања, Рајић је укратко подсетио на основне карактеристике ове северноевропске земље која се на југозападу граничи са Балтичким морем, на југоистоку Финским заливом, а на западу Ботничким заливом. Граничи се са Шведском, Норвешком и Русијом. Најдужу границу има са Русијом и ти односи су кроз историју били веома важни. Такође, Оландска острва на југозападној обали су под финском управом, али имају одређену аутономију.
Финска се простире на површини која износи отприлике као једна и по бивша Југославија (са 20 милиона становника), али је насељава свега 5,5 милиона житеља. Разлог томе је што је север Финске хладан и неприступачан за живот, па је око 60 одсто укупног становништва сконцентрисано на југу те земље. Финскa престоница, град Хелсинки, формирана је у 16. веку.
Говорећи о историјату Финске, Рајић је рекао да су у прошлости руско-фински односи били врло компликовани и често прожети ратовима. Русија је Финском владала 200 година, све до 6. децембра 1917.године. Тада су Финци искористили чињеницу да је избио грађански рат у руском царству (почела је комунистичка револуција коју је предводио Лењин) и прогласили су независност. И сам Лењин је подржао финску независност и већ у јануару 1918. године, совјетска власт је и званично признала независну Финску.
– Од своје државе, Финци су успели да створе компактну целину, која је прилику да своју снагу тестира имала кроз тзв. Зимски рат који је избио тако што је Совјетски савез 30. новембра 1939. године (три месеца после почетка Другог светског рата) одлучио да нападне Финску. Стаљиново образложење гласило је да би Финска у наредном периоду могла да уђе у савез са нацистичком Немачком, те би одатле Немци на најједноставнији начин могли да изврше инвазију на СССР. Финци су, међутим, успели да организују велики број добровољаца – објаснио је Рајић.
Уз огромне жртве на обе стране, Финска се у том рату држала до марта 1940. године, када је у Москви потписан мировни споразум на основу којег је СССР-у уступљено 10 процената финске територије и 20 одсто њених индустријских капацитета. Зимски рат је остао један од најзначајнијих датума у финској историји. О томе сведочи и податак да се данас у Финској барем један часопис бави историјатом и значајем тог руско-финског сукоба.
Говорећи о данашњем уређењу Финске, Рајић је казао да је ова држава подељена на округе и дистрикте и да лагано клизи у централизацију. Занимљив је податак да је фински парламент постојао и у време царске Русије, прецизније од 1900. године. Парламент је тада бројао 200 посланика и та бројка није се ни до данас променила. Посланици се бирају по пропорционалном систему.
Актуелни председник Финске Саули Нинисте, као млад политичар се залагао за улазак своје земље у НАТО пакт, али је по доласку на власт кориговао своје ставове. Данас ужива велики углед у свом народу, успео је да уједини Финце, залаже се за политику војне неутралности и настоји да од своје земље направи неку врсту моста између Америке и Русије. Финска је чланица Европске уније.
Остави коментар