У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Геополитика нове суверености“ одржана је у среду 18. септембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.
Аутор је предавање почео подсећањем да је крајем августа председник Француске Емануел Макрон на маргинама самита „Групе 7“ најразвијенијих земаља у Бијарицу рекао да смо савременици краја западне хегемоније. Ово признање је у корист евроазијских џинова Кине, Русије и Индије.
– Дакле, Европа је по Макрону изгубила време, она је сада у трагању за својим геополитичким идентитетом. Пропустила је своју историјску шансу и сада је на другим европским политичарима да покушају да из неупоредиво теже позиције изграде нови систем вредности који би од Европе начинио самосталан геополитички субјект – рекао је Вукашиновић.
Случајно или не, рекао је даље аутор трибине, председник Макрон указао је на чињеницу да је „одгуривање Русије од Европе била стратешка грешка“, јер се због тога Русија не само повезала с Кином него је и сама Европа пропустила историјску шансу да се, после завршетка Хладног рата, трансформише на принципима који би јој омогућили бољу расподелу добити у процесима глобализације.
– Мишљења сам да ствари ипак треба посматрати у историјској перспективи. Као што смо више пута указивали, фундаменталне промене у међународној политици отпочеле су шездесетих и седамдесетих година 20. века. Под утицајем феноменалног развоја науке и технологије настала је нова парадигма епохе – глобализација – објаснио је аутор трибине.
Настали су нови актери на међународној сцени (транснационалне корпорације, невладине оганизације) који су проистекли из „нове структуре америчке економије“ у оквиру које је уочен тзв. проблем хиперпродукције.
После завршетка Хладног рата, модел „доминације тржишта над остатком друштва“ почео је да се примењује и на европском тлу, што је изазвало тешке социјалне потресе, пад поверења у државне институције и масовне миграције радне снаге са истока на запад Старог континента.
Руски филозоф Панарин у то време писао је о „светској економској контрареволуцији“ мислећи на „транзицију“, али и на дубинске друштвено-економске трансформације које су утицале на погоршање социјалног положаја средње класе и нижих радничких друштвених слојева.
Светска економска криза (2008. година) на најогољенији начин показала је да је модел неолиберализма био још једна идеолошка утопија – попут већ виђених у 20. веку. Победа Доналда Трампа на америчким изборима, Брегзит у Великој Британији, као и јачање суверенистичких покрета широм Европе, ову чињеницу недвосмислено потврђују.
– Када су Срби у питању, нисам песимист, јер ми смо још увек неоштећен народ. Имамо колико-толико сачувану друштвену структуру. Још увек смо нормална заједница која показује низ позитивних карактеристика од друштвене, моралне и сваке друге емпатије. Свега тога на Западу нема – рекао је Вукашиновић на крају предавања.
Остави коментар