Tрибина „Глобализација и Први велики рат“ одржана је у понедељак 3. јуна у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.
Процеси глобализације почели су последњих деценија 19. и почетком 20. века. У свести европских грађана створена je слика да ће 20. век бити век мира и просперитета, да ће се живети у благостању, да ће узнапредовати економски и трговински односи, култура.
– Крајем 19. века отворене су олимпијске игре као степен глобализације спортских односа, успостављени су нови културни обрасци комуникације и културе, нови образовни системи. Такав степен глобализације односа стварао је представу о томе да је рат готово немогућ – казао је Деспотовић.
Међутим, у истом том гротлу који је стварао привид мира, слободе и просперитета почели су да раде, како их је назвао аутор трибине, механизми који су се претворили у главне узрочнике почетка Првог светског рата као првог великог глобалног сукоба.
Дизбаланс у тој представи о миру и просперитету правила је Немачка која је ушла у 20. век као захуктала машина која је развијала не само своју војску, него и економију, али је имала и потребу да се у империјалном смислу и територијално намири, јер је остала прикраћена у 18. и 19. веку.
Постојали су и други разлози који су довели до почетка Великог рата. Један од механизама покретача био је и национализам који је врло брзо прерастао у шовинизам. Други механизам био је расизам, једна врста хибридне идеологије, посебно развијен на подручју германске културолошке и средње европске парадигме.
Такође, утицај Ничеове филозофије је био велики, као и ничеанског духа, који је водио ка деструкцији (на колективном сегменту) и самодеструкцији (на личном плану), ка потреби да се чини и трпи насиље. Још један акцелератор тих процеса који је узроковао Први светски рат је развој науке и технологије, поготово војне.
Многи историчари, век касније, видели су Први светски рат као отворен процес који није завршен ни дан-данас. Следећу експликацију је имао кроз Хладни рат, у којем су настављени сукоби на плану идеолошких парадигми. Чак ни рушењем Берлинског зида Велики рат није окончан, када је створена представа да је Америка постала главни хегемон у глобализованим односима.
– Први светски рат као глобални феномен довукао се и до нашег времена. Поново су се глобални односи уздрмали, јер су ушли у фазу поновне прекомпозиције моћи на исти начин као што је то било пре једног века – закључио је Деспотовић.
Остави коментар