Tрибина „Глобализација и велике идеологије“ одржана је у четвртак 4. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.
Аутор је на почетку предавања напоменуо да се феноменологија идеологије може објаснити кроз три основна појма – дуализма, глобализације и новог светског поретка као крајњег циља. Тај нови светски поредак има за циљ да свет „утегне“ у складу са интересима владајућих елита.
– Глобализам је реч која означава идеологију освајања света. То је идеологија која је последњих неколико деценија у себи интегрисала две битне карактеристике. Једна је да је то идеологија апсолутног капитализма, а друга њена карактеристика је постмодерна фазе империјализма – казао је Деспотовић.
Актуелни токови глобализације постали су прозирнији оног тренутка када је срушена биполарна слика света. На светскоj позорници појавила се само једна глобална суперсила – Америка. Она ће наплатити свој империјални статус после Другог светског рата и држати га до дана данашњег прилично убедљиво. Реч је о фази тоталитарне контроле људског живљења.
Све социолошко-филозофске дефиниције глобализације од тада су се могле свести само на једну суштинску одредницу да су САД захваљујући позицији империјалне силе глобализацијске процесе ставиле у функцију својих дугорочних и краткорочних геополитичких интереса. Суштински то не представља ништа друго до једну обухватну идеологију потчињавања света.
У том контексту и либерална хегемонија показаће не само своје скривене планове него и своје скривене мане, па ће се њена укупна идеолошка матрица и улога показати као антиномична и као и свака „роба под грешком“ и пре или касније постати нефункционална.
Последице су: драстично смањење броја запослених, велики део становништва остаје на улици и друштво постаје „ризично друштво“.
Такво друштво постало је ризично не само у сегменту економског пословања него и безбедности. То је друштво у којем нам је све оспорено, а демократија је постала „фасадна демократија“ и одвија се снажан процес тзв. дедемократизације.
Поуке из тог планетарног посрнућа либерализма не само да нису биле отрежњујуће за остатак света означеног као мета, већ ни за „јастребове“ новог светског поретка који би поново да преуређују глобалну заједницу по мери сопствених интереса и визија.
Остави коментар