Tрибина „Ханибал против Рима“ одржана је у среду 23. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.
На предавању је било речи о империјалном сазревању Рима које се остваривало првенствено кроз борбу на живот и смрт са можда најталентованијим војсковођом старог века – Ханибалом (247. п. н. е. – 183/182. п. н. е.). Такође, аутор је говорио o самој личности Ханибала, задојеног мржњом према Риму, највећем непријатељу његове земље.
– Ако се осврнемо на стари свет, приметићемо да је у темељу новог света хришћанске цивилизације ипак античка цивилизација, али на неки начин преображена. Јер, када је пало Западно римско царство у петом веку, срушила се цивилизацијски и технолошки супериорна цивилизација и уступила место варварском свету – рекао је Балабан на почетку предавања.
Све осим источног дела царства, који је наставио да егзистира као царство Ромеја на хеленистичком истоку, рекао је Балабан у наставку, на западу се учврстио варварски свет којем је требало пуно времена, чак хиљаду година, да цивилизацијски „сустигне“ Рим, који је почео као град-држава и временом се проширио на читаву Италију и њом овладао. То га је довело у сукоб са Картагином, а после победе Рим је постао светска империја, што је донело нове изазове.
Спој генијалне стратегије и решености да се уништи нова сила која је у источном Средоземљу претила Картагини, довео је Ханибала пред капије Рима и запретио младој римској држави потпуном пропашћу.
Ханибал је имао три велике препреке – Пиринеје, Алпе, које до тада нико није прелазио, а између њих и реку Рону, коју је требало прећи. Био је то тако смео подухват да га Римљани нису схватили озбиљно. Ханибал је знао да неактивност одговара Риму и зато је ишао на све или ништа. Његов подухват био је подухват очајника.
Историчари спомињу да је било 70.000 до 80.000 Римљана насупрот 48.000 Картагињана. Ханибал је на центру оставио 20.000 људи у бици код Кане. Центар је требало да издржи римски напад како би противници, затим, били нападнути са бокова. Тако је и било – када је римска коњица уништена, Ханибал је активирао пешадију која је с бока уништила Римљане.
Нико до тада није водио тако стратешки припремљену битку, али су је будуће војсковође примењивале у каснијим ратовима. Пред Први светски рат немачки начелник Генералштаба Шлифен, направио је план опкољавања и уништења француске војске који се базирао на Ханибаловој стратегији у бици код Кане, када је овај опколио и уништио римску војску. То говори да је Ханибалова стратегија живела и живи и у савременим моделима ратовања.
Остави коментар