У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Империја узвраћа ударац – 27. март 1941. године“ одржана је у петак 22. марта у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор програма и модератор био је Данило Копривица, политиколог.
На 32. по реду Зеленој дебати било је речи о мање познатим детаљима мартовског пуча из 1941. године који је извела завереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем.
Они су збацили с власти трочлано краљевско намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Ивa Перовића, Владу Драгише Цветковића и Влатка Мачека, која је два дана раније, 25. марта 1941. потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.
– На кнеза Павла престали су да рачунају и Руси и Енглези. Поклапање њихових интереса омогућило је реализацију пуча. Узрок томе било је проглашење југословенске војне неутралности на почетку Другог светског рата, а потом приступање Тројном пакту 25. марта у Бечу -објаснио је Копривица.
Војни завереници су предали власт малолетном краљу Петру Другом Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао један од њих, командант Војног Ваздухопловства, армијски генерал Душан Симовић, а за потпредседника владе академик Слободан Јовановић који је, наводно, написао прокламацију којoм се малолетни краљ обратио народу. Заправо, уместо њега, на радију је говор прочитао Јаков Јововић, капетан корвете. Млади краљ „слушао“ је свој глас на радију у друштву краљевића Томислава. Изненађен и зачуђен, наравно.
Пошто је формирана Симовићева влада, патријарх Гаврило Дожић, путем радија, у име Сабора и своје лично име, благосиљао је пуч. То говори да је постојао друштвени консензус да се тај пуч деси.
– Ово је, дакле, прича о томе како мали народи учествујући у великим историјским догађајима великих размера често мисле да потпуно сами доносе одлуке. Срљају у историјске догађаје не схватајући да су неретко извршиоци туђих намера –рекао је Копривица.
Војни завереници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антинацистичких политичких опозиционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства, које се тада налазило у рату са Немачком. Подстицај завереницима за пуч је дат и од стране Москве која је тиме желела да одложи немачки напад на СССР који се увелико припремао.
Немачка претња Енглеској и Русији учинила је да општенародно непристајање на приступање Тројном пакту добије неочекивано убрзање и сваку врсту подршке. За Енглезе пуч је значио отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено трошити снагу. На вест о успешно изведеном пучу, британски премијер Винстон Черчил је изјавио: „Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу”.
Остави коментар