Tрибина „Избори за Eвропски парламент 2019. године – резултати, последице“ одржана је у среду 16. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Избори за Европски парламент, који су одржани у мају 2019. године, значајни су за Европу из неколико разлога. Најпре, излазност је била далеко већа него у претходним изборним циклусима, а затим, и околности у којима су одржани биле су вишеструко комплексне и другачије него 2014. године.
– Предизборни контекст започео је још 2015. године када је мигрантска криза показала да је европски систем заказао. Брегзит (2016) представља други важан фактор који је уздрмао темеље ЕУ – рекла је Тодоровић Лазић на почетку трибине.
На изборима 2014. године 43% Европљана је изашло на изборе, док је 2019. гласао 51% бирача. Излазност је била највећа у Мађарској, Пољској и Румунији.
Коначни резултати за Европски парламент показали су да су прва места у овој институцији задржале традиционалне партије десног и левог центра, али да су доживеле и озбиљан губитак у броју столица у Парламенту. Либерали су остварили значајан раст, а у Италији и Мађарској раст су забележили десничари.
У Немачкој су владајуће странке доживеле озбиљне губитке. Хришћанско-демократска унија / Хришћанско-социјална унија (ЦДУ-ЦСУ), коју је донедавно водила канцеларка Ангела Меркел, добила 28,70% гласова, што је пад од око 7% у односу на прошле изборе. У Аустрији је конзервативна Народна странка канцелара Себастијана Курца победник са 34,90% гласова, што је око 7% више него на последњим изборима.
Десница је у неким државама, као што су Мађарска, Италија, Француска и Велика Британија, превладала, док су у неким државама леве опције, поготово Зелени, оствариле импресиван резултат. Екстремно десничарска партија Национални фронт је победник на изборима у Француској са 23,31%, док је Листа ренесансе председника Француске Емануела Макрона добила 22,41%.
У Мађарској је Фидес, на челу с премијером Виктором Орбаном, добила 13 од 21 места, једно више него 2014. године. У Италији слави крајње десна Северна лига која је на првом месту са 28,70% гласова, док је на претходним изборима 2014. године имала само 6% гласова. Демократска партија је друга са 22,50%.
Грчки премијер Алексис Ципрас позвао је превремене изборе након што је његова радикално лева странка Сириза изгубила места на европским изборима. Сириза је добила 22,89% гласова, а либерално-конзервативна Нова демократија 33,29% гласова.
Насупрот паду левице у неким државама, социјалисти су победили у Шпанији, добивши 32,82% гласова. Владајући су изгубили и у Данској. Либерали, странка десног центра премијера Ларса Локеа Расмусена добила је 20,6%, а опозициони социјалдемократи 23,6% гласова.
Међу новим члановима Европске комисије налази се и неколико особа које су држале високе положаје у својим националним државама: бивши премијер Италије Паоло Ђентилони, министар спољних послова Белгије Дидије Рејндер и краткотрајна министарка одбране Француске Силви Гулар. Чак шест од укупно 26 предложених комесара суочава се са ризиком да не добије зелено светло на саслушањима у Европском парламенту.
– Очигледне су велике тешкоће са потврдом изабраних комесара у ЕП већ и пре ступања на дужност. Неки тврде да оне доводе у тежак положај и слабе нову председницу ЕК Урсулу фон дер Лајен. Други пак тврде супротно: да је темељно пропитивање кандидата за комесаре ЕК доказ да је ЕУ демократскија него што неки мисле – закључила је Тодоровић Лазић.
Остави коментар