Tрибина „Краљ Александар Први Обреновић“ одржана је у понедељак 22. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
Краљ Александар Обреновић (1876–1903) најзанимљивија је и најтрагичнија личност у историји династије Обреновић, бурног историјског раздобља на крају 19. и почетком 20. века.
– У историографским делима, насталим после Мајског преврата, о Александру Обреновићу постоји најнегативније мишљење. У том погледу ситуација се променила 20-их и 30-их година када су Страњаковић и Слободан Јовановић покушали на објективнији начин да прикажу историјат владавине Обреновића и самог Александра – казао је Карановић на почетку предавања.
Потом је наступило комунистичко доба и у складу са марксистичком идеологијом није се о претходним владарима разговарало. То је, навео је у наставку аутор, било непожељно и непотребно, нарочито када су у питању српски владари. После увођења вишестраначја у Србију 90-их година, историчари су почели да истражују Обреновиће, али резултати тог истраживања нису баш обимни.
Александар Обреновић, син кнеза Милана Обреновића Четвртог и кнегиње Наталије Кешко, рођен је 14. августа 1876. године у Београду. Србија је проглашена краљевином 1882. године, а после абдикације краља Милана Обреновића, Александровог оца, у држави је успостављено Намесништво, које је преузело надлежности из домена вршења краљевске власти. Такво стање требало је да остане на снази све до пунолетства краља Александра.
Међутим, 1893. године, у време великих сукоба три водеће странке: радикала, либерала и напредне странке у тадашњој Србији, шеснаестогодишњи српски краљ, уз подршку радикала и својих родитеља, извео је свој први у низу државних удара, када је преузео власт од Намесништва које је, затим, укинуо.
Овај потез изазвао је велику популарност младог владара у српској јавности, али је означио и почетак компликованих односа између краља и осталих органа државне власти. То ће у дугорочном смислу значајно утицати на потоње трагичне догађаје и пад династије Обреновић у Мајском преврату 1903. године, када су краљ Александар и краљица Драга убијени и тиме династија Обреновић збрисана са политичке сцене Србије.
– Оно што остаје као њихов легат јесу државност, независност, територијално проширење Србије, али и, што је најважније, завршетак изградње духовног и националног идентитета српског народа. Србија је у то време изашла из периода националног романтизма, закорачила у реалне политичке оквире и почела своју нацију да припрема за велика дела која ће уследити десетак година после Александрове смрти – закључио је Карановић.
Остави коментар