Tрибина „Марко Ристић, надреалиста и први послератни амбасадор ФНРЈ у Француској“ одржана је у четвртак 28. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.
Марко Ристић је био надреалиста, књижевник, дипломата и први послератни амбасадор Југославије у Француској. Оставио је значајан траг у српској (југословенској) култури и шире, као и у француско-српским односима. Међутим, његова заоставштина, ипак, није довољно проучена.
Рођен je 1902. године у старој и угледној београдској породици. Био је унук Јована Ристића, српског министра, председника владе, државника и академика. Породица му је омогућила школовање у Београду, а потом и у Швајцарској где је и научио француски језик. Дипломирао је 1925. године на Филозофском факултету у Београду.
Дефинитивно обликовање Ристића као надреалисте одредио је његов боравак у Паризу 1926. и 1927. године. До првог сусрета Марка Ристића и Андре Бретона, као и других надреалиста Пола Елијара и Луја Арагона, дошло је 1926. године у Паризу. Ова година је била преломна за надреализам. Надреалисти су почели да реагују на политички поредак, друштвене, уметничке и филозофске догађаје, као и да се боре против колонијализма.
Луј Арагон, Андре Масон, Пол Елијар, Жак Превер, Жорж Батај, Жан Кокто, припадници првог круга париских надреалиста, били су узори које је следио Марко Ристић. Истовремено је њихове идеје уносио у круг српских надреалиста коме су припадали Оскар Давичо, Милан Дединац, Душан Матић, Растко Петровић и други, међу којима и Ристићева супруга Јелица Живадиновић – Шева Ристић.
Српска, односно, југословенска култура укључила се, захваљујући Марку Ристићу, у модерне међуратне културне токове. Француски – савезнички језик био је појам отмености у Београду, као и француска култура.
Време Другог светског рата Ристић је провео у Врњачкој бањи, а неко време је био и у затвору у Крушевцу. На јавну сцену се враћа 1944. године серијом политичких чланака у Политици и Борби. У овом периоду преко Милована Ђиласа постаје близак новим комунистичким властима и улази у дипломатију. Тада се поново враћа у Париз као дипломата највишег ранга.
Као амбасадор некомуниста, Ристић је пролазио кроз искушења која су проистицала из односа са запосленима у амбасади, који нису увек имали разумевања за културну размену и сарадњу са Французима. На крају службовања у Француској, додељен му је Велики крст легије части.
По окончању дипломатских дужности, Ристић је изабран за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу (1951). Каријеру је завршио као председник Комисије за културне везе са иностранством и председник Југословенске националне комисије за УНЕСКО 1958. године, а био је и у Савету федерације. Преминуо је 1984. године у Београду.
– Данас је дело Марка Ристића скоро заборављено. Његова заоставштина (документа, списи) чува се у Архиву Српске академије наука и уметности. Од 1993. године постоји и Легат Марка Ристића – Ликовна експериментација групе београдских надреалиста (1926–1939). Реч је о поклону породице Музеју савремене уметности у Београду – рекла је Колаковић уз напомену да опус Марка Ристића превазилази оквире националне баштине и улази у оквире не само француске, већ и европске културе.
Остави коментар