Tрибина „Милован Ђилас – један профил Србије“ одржана је у уторак, 12. марта, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
Милован Ђилас, најпознатији комунистички дисидент бивше Југославије, рођен је 1911. у селу Подбишћу у близини Мојковца, у Црној Гори. Завршио је основну школу и гимназију у Беранама, а у Београду уписао Филозофски факултет 1929. године.
Члан забрањене Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1931, а две године касније осуђен је на казну од три године затвора коју је издржавао у Сремској Митровици. После доласка Јосипа Броза Тита на чело КПЈ 1937. године, Ђилас је постао члан најужег партијског руководства, Централног комитета КПЈ и Политбироа ЦК КПЈ.
Током НОР-а, непрекидно је био члан Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Из рата је изашао у чину генерал-лајтнанта, а 1949. постао је генерал-пуковник. Одликован је Орденом народног хероја. Био је водећи партијски идеолог и теоретичар.
– Ако је Ранковић био Титова десна рука, може се рећи да је Ђилас био Брозова левица – рекао је Карановић и додао да је током значајног дела свог живота Ђилас био омражена личност, мада је аутор неколико десетина књига, монографија, романа, песама, поема, више од стотину есеја…
После објављивања његовог есеја „Анатомија једног морала” и забране „Нове мисли”, у јануару 1954. године почела је Ђиласова голгота. Под оптужбом да је ревизиониста, смењен је са свих функција, а на тајном суђењу 1955. осуђен је на казну затвора од 18 месеци, условно на три године. Због интервјуа датог „Њујорк тајмсу” у децембру 1956, осуђен је на три године строгог затвора.
Његово дело „Нова класа“, објављено 1957. године у САД, продато је у три милиона примерака и преведено на педесетак светских језика. То је књига коју су Оксфордски универзитет и „Њујорк тајмс” уврстили међу стотину наслова који су извршили највећи утицај на политику и културу у другој половини 20. века.
Због објављивања те књиге, осуђен је 1957. на нових седам година затвора. Условно је ослобођен 1961, али је због књиге „Разговори са Стаљином” наредне године осуђен на пет година затвора. Ослобођен је последњег дана 1966. године.
У наставку, Карановић је подсетио да је 1989. године Друштво књижевника Војводине у Матици српској организовало књижевно вече Ђиласу у част. Према сведочењима, у Матици се сакупио „цео Нови Сад“, а Ђилас се у неколико наврата загрцнуо, на ивици суза, јер је, како је казао, осећао кајање и жал због онога што је био или што је требало у животу да буде.
Умро је у Београду 20. априла 1995. године. Сахрањен је у породичној гробници у родном селу и у складу са верским обредима Српске православне цркве.
Остави коментар