Tрибина „Наполеон и Русија – два погледа на свет“ (други део) одржана је у уторак 18. јуна у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.
На предавању је било речи о два погледа, два доживљаја света из духовног аспекта који репрезентују Наполеон и Русија. Наполеон је доносио свету „нову реч“ под утицајем америчке револуције и идеологије грађанског сталежа.
Уопштено, то је био ново-стари поглед на свет, карактеристичан за католичко-протестантски цивилизацијски круг: просторно ширење, „мисионарење“, некад „праве вере“, а у Наполеоновом тренутку европских вредности са овладавањем ресурсима и контролом света.
Балабан је руску „праву веру“ поткрепио историјским податком да је цар Русије, Александар, после победе руског народа под командом Кутузова над Наполеоном у зиму 1812. године, дао да се у част те победе изгради Саборни храм посвећен Христу Спаситељу у Москви.
Храм је грађен дуго и освештан је 1883. године. Занимљива је његова историја: године 1931. Стаљин га је оштетио експлозивом, али га није потпуно уништио. Храм је обновљен 1991. године.
Наполеон је у време битке за Москву, рекао је аутор трибине у наставку, провео 34 дана у Москви која је тада имала око 300 хиљада житеља. Француски цар мислио је да ће Русе просветити и да ће им донети напредак укључујући и културу.
У Русији, макар међу народом, Наполеон није могао да се доживи као цивилизацијски реформатор. Другачији духовни темељи православне цивилизације произвели су огроман анимозитет према Наполеоновој „кампањи“ у Русији. Руси (пре свега руски народ) су Наполеона једноставно прогласили за антихриста.
– У време битке за Москву Наполеон је практично први пут у својој освајачкој каријери ратовао против народа. Имао је бољу војску од руске, а доживео је потпуну катастрофу. Пао је пред тим духом и поимањем света који је, пре свега, изнео руски народ и који је истерао француског цара из Русије – порука је којом је Балабан закључио своје предавање.
Остави коментар