Трибина „О личној власти у старом веку“ одржана је у петак 28. фебруара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.
Oрганизација различитих власти у старом веку, сматра аутор трибине, наслањала се у ширем смислу на предисторијски период. Прве социјалне организације и друштвена устројства везани су за организованију појаву бављења сточарством и земљорадњом. У тим периодима формирају се први патријархални односи у којима је постојао мушки старешина, симбол патријархата.
Те прве заједнице карактерисао је ланац: род, братство и племе. Са племеном се добијала прва територијална, верска, економска и ратна заједница. Ово последње, првобитним заједницама омогућавало је да кроз одређену генезу формирају оно што ћемо касније препознати као прве државне облике старовековних политичких творевина, односно, облика државних заједница.
У првобитним заједницама краљ је схватан као основа цивилизације. Сматрало се да само дивља племена могу да живе без краља, без вођства, а кључна карактеристика поданика била је послушност према краљу. Постојала је узречица да су војници без краља исто што и стадо без пастира – обезглављена маса, без вредности.
Фараон је у Египту доживљаван као реинкарнација Бога и није се постављало питање нити сумњало у његову божанску природу. У Месопотамији је постојала власт у облику краља као изабраног божјег слуге. За Блиски исток била је карактеристична деспотија, настала као потреба владара да чврстом руком регулише водене токове, да укроти природу. У Египту се то сводило на неопходно задовољавање потреба фараона и свите, али и егзистенцијалних потреба њихових поданика.
Старогрчка цивилизација била је организована на принципима градова (полиса), организованих на основи поштовалаца култа градског бога. Унутар полиса свако племе имало је и кућно божанство и сматрало се да ко то нема није способан за било који облик службе у самом полису.
Дакле, са првобитног племена, та организација се пренела на полис. Краљевски ауторитет у Старој Грчкој подупирала је потреба за вођом у рату и посредником између људи и богова. И сам полис био је ратнички организован због борбе за превласт и освајање плена међу самим полисима.
За Стару Грчку карактеристичан облик власти је и тиранија – нескривени облик личне власти у полису. По Аристотелу, то је облик монархије у којем монарх никоме не полаже рачуне и влада над свима водећи се личним интересима.
Појавом Александра Македонског, ратника, освајача и императора, први пут у историји људског рода покушано је покоравање целог познатог света тога доба. Он намеће то себи као примарни задатак, принципом личне власти поништава и историјски брише дотадашње облике државног уређења и власти и успоставља принцип на коме ће настати нове мегадржаве као што је Римско царство.
Остави коментар