У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Геополитика и демографија” одржана је у уторак 28. новембра у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста који је ових дана обележио 25 година у новинарској професији.
На почетку предавања, аутор трибине подсетио је да су чиниоци моћи култура, религија и језик, а да са становишта геополитике становништво спада у групу тзв. тврдих чинилаца моћи. То значи да је тај фактор одувек занимао геополитику.
– Историјска искуства показују да је насељавање једног простора најсигурнији начин за његовим овладавањем. Такође, ближа и даља прошлост показују да, поготово ако је реч о организованом насељавању, то може да буде и знатна измена културно-цивилизацијске слике одређеног простора – објаснио је аутор трибине и навео пример Косова и Метохије у периоду старе Југославије када је постојала синтагма о „албанизацији Косова“.
Вукашиновић је, затим, рекао да, припремајући се за ову трибину и бавећи се геополитиком, дужи низ година из новинарског и публицистичког угла, није пронашао ниједну геополитичку теорију која тектонске геополитичке промене у Европи, после завршетка хладног рата, директно повезује са демографским фактором.
Дакле, нема непосредних доказа да су геополитичке промене у Европи изазване демографским фактором, али на основу низа стратешких докумената може се доста основано тврдити да је добар део тих промена био условљен управо демографским фактором.
– Постоји група занимљивих европских, руских, па чак и наших теоретичара који тврде да је распад СССР-а и Источног блока био нека врста самораспуштања. Они сматрају да је распад у доброј мери био условљен одлуком дела руске политичке и војне елите као и безбедоносних структура, који су веровали да би у случају даљег опстанка СССР-а руска нација дошла у ситуацију да чини мање од половине процената становништва Совјетског савеза – навео је Вукашиновић.
Осврнувши се на догађаје у Европи, баш у некадашњим државама Источне Европе, нарочито после 2004. године и великог проширења Европске уније на исток који су правдани логиком капитала и његовом тежњом за новим тржиштима, Вукашиновић је приметио да нико није експлицитно помињао демографске проблеме с којима се суочавао запад.
– Неко је, међутим, израчунао да је у периоду од 2004. до 2017. године, укупно 25 милиона људи са истока Европе прешло у Западну Европу. Многи тврде да је политичка врхушка на западу на тај начин попуњавала и решавала свој демографски проблем – рекао је аутор трибине додајући да је рећ о пражњењу одређених територија.
Вукашиновић је, затим, указао на оно што збуњује спољне истраживаче југословенске кризе, а реч је о подршци политичког запада муслиманском фактору на простору бивше Југославије. У питању је парадокс који ни до данас није објашњен на ваљан начин. Зашто су САД одлучиле да подрже балканске муслимане?
О томе је, рекао је даље Вукашиновић, код нас први говорио проф. др Јован Рашковић који је ту врсту сазнања још 1990. и 1991. године, током боравка у Америци, чуо лично од Лоренса Иглбергера, ондашњег заменика америчког државног секретара. Касније је доста на ту тему писао велики новинар, сликар и књижевник Драгош Калајић који је разоткрио једну велику игру о процесу разбијања СФРЈ.
– Да ли се ова велика сеоба народа са истока ка Европи, а којој је Балкан један од најважнијих коридора догодила баш случајно или смо ми сведоци управљања једним покретом муслиманских маса од залива закључно са БиХ? – запитао се на крају Вукашиновић.
Он је додао да су управо о томе, после завршетка рата у Босни Херцеговини, писала двојица најугледнијих теоретичара Савета за спољне послове САД у својој студији „Трећа америчка империја.“
Вукашиновић је на крају публици предочио геополитичке прогнозе УН-а о природном прираштају, кретању становништва и насељавању одређених простора на планети средином 21. века. Према тим пројекцијама, наша планета ће имати око 9,5 милијарди становника, а највећи број живеће у Индији (1,75 милијарди) и у Кини (1,4 милијарди).
Занимљиво је да ће, према тим пројекцијама, број становништва на културолошком западу (САД и Западна Европа) бити мање – више исти, али ће се структура становништва драматично променити.
Остави коментар