Tрибина „Политика заштите животне средине у Европској унији – други део“ одржана је у петак 6. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Једна од области која је прва обухваћена политиком заштите животне средине је сектор вода. Први талас законодавства догодио се у периоду од 1975. до 1980. године што је резултирало великим бројем прописа који су утврдили стандарде квалитета за поједине врсте вода (површинске и морске воде, вода за купање и за пиће).
Други талас у овом сектору, у периоду од 1980. до 1991. године био је мање свеобухватан. Тада су донета два нова инструмента: Директива о третману нитрата градских отпадних вода и Директива о опасним супстанцама. Ниједна од директива о заштити вода,међутим, не примењује се у потпуности, нити су остварени циљеви у прописаном року.
Законодавство које се односи на загађење ваздуха бави се емисијама загађујућих материја и квалитетом ваздуха. Током последњих неколико деценија смањена је емисија штетних материја и побољшан квалитет ваздуха. Међутим, борба против загађења ваздуха представља и даље велики изазов.
Говорећи о области Управљања отпадом, ауторка трибине казала је да је 2012. године укупно 27 држава чланица ЕУ одбацило 2,5 милијарди тона отпада, од чега четири процента представља опасан отпад. Иако је укупна производња отпада у Европи опала за шест процената у апсолутном износу, а за осам одсто по особи, између 2004. и 2012. године, удео опасног отпада забележио је повећање.
У оквиру области Очување дивље флоре и фауне појам биодиверзитета везује се за добробит и функционисање екосистема и на тај начин представља тест одрживости животне средине. Средином седамдесетих година прошлог века Европа је почела да планира стратегију заштите биодиверзитета, али са ограниченим успехом. Недовољна интегрисаност питања заштите природе у друге политике допринела је неуспеху ове политике.
У области Климатских промена политика заштите животне средине ЕУ помогла је у елиминисању или смањењу употребе преко 200 стратосферских супстанци које оштећују озонски омотач. Постоје различите и понекад значајне редукције у другим емисијама, укључујући сумпор-диоксид, азотне оксиде, амонијак, бензен, угљен-моноксид, олово, живу…
Када је реч о ублажавању климатских промена, ЕУ је смањила емисију штетних гасова са ефектом стаклене баште за око 19 одсто у периоду од 1990. до 2013. године, а у 2014. поставила је нове циљеве за 2030. годину – 40 одсто смањења емисије гасова који доводе до ефекта стаклене баште, заједно са 27 одсто производње обновљивих извора енергије и побољшање енергетске уштеде.
Кјото протокол из 1997. године представља важан корак у правцу ограничавања емисије шест гасова који изазивају ефекат стаклене баште: угљен диоксида, метана, азотних оксида, водоникфлуороугљоводоника, перфлуороугљоводоника и хексафлуорида. Овим протоколом утврђена су три механизма за остваривање циљева: заједничко спровођење, механизам чистог развоја и трговину емисијама.
Остави коментар