Трибина „Русо и појам опште воље“ одржана је у четвртак, 14. септембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.
Осврнувши се на епоху која је изнедрила мислиоце попут Монтескјеа, Волтера и Русоа, Слепчев је казао да је дух просветитељства, према теоретичарима, настао у Енглеској, али Французи су просветитељству дали посебан печат. Био је то период који је почео са епохом хуманизма и ренесансе, дакле период потребе европског човека да се отргне од стега и утицаја Римокатоличке цркве.
– Вапаји за слободом изродили су ту епоху, утемељену на разуму, што са аспекта саме спекулативне филозофије, можда, није много, нарочито имајући у виду домете које је достигла немачка класична филозофија у домену чистих мисли, али код Француза се дух понајбоље исказао у домену филозофије политике. У то време, у Француској се свако ко је писао и јавно био активан сматран је филозофом – казао је Слепчев, наглашавајући да се 18. век у Француској сматрао веком филозофије.
У даљем току трибине Слепчев је нагласио да је Жан Жак Русо (1712 – 1778) био најутицајнији филозоф просветитељства, сматрао је да је савремена култура негација природе и зато је говорио да људи треба да се врате природи, слободи и једнакости. По учењу Русоа, васпитање је било темељ друштва, а неједнакост је настала са приватном имовином као продуктом људског напретка.
– Русо је сматрао да онај ко је први оградио парче земље и рекао: “То је моје“, тај је утемељивач модерног друштва, јер са спознајом појма власништва и поседовања, разлике међу људима се увећавају и праве истовремено разлику у односу на човека као природно биће – навео је аутор трибине, подсетивши да о томе Русо говори у свом чувеном делу „Друштвени уговор“.
Русоова филозофија темељи се на појму слободне воље на основу које људи могу да потпишу међусобни уговор и да почну да живе у уређеном друштву у којем ће очувати једнакост и равноправност. Једна од најважнијих Русоових теза је „појам опште воље“ који је сам по себи контроверзан мада на први поглед оставља утисак да је реч о циљу којем је цивилизација тежила.
– Разматрајући француску грађанску револуцију као процес, Русо је рекао да су револуције понекад потребне, јер ако је организам болестан или ће умрети или ће се излечити – навео је Слепчев на крају трибине додавши да је после Русоове смрти његова филозофија имала снажан утицај у Европи.
Остави коментар