У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Сецесија и Нови Сад“ je одржана у петак 15. јуна у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Гост трибине био је Владимир Митровић, историчар уметности и виши кустос МСУВ, а аутор и модератор Данило Копривица.
Двадесет пета по реду Зелена дебата била је омаж стилу који је значајно утицао на архитектуру нашег Новог Сада, али и на свеукупну културу становања његових житеља.
– Сецесија је настала као својеврсна побуна у уметности, као „суптилна веза између два века. Овај последњи буржоаски стил постао је први весник модерног постојања Новог Сада“ – рекао је Копривица на почетку дебате.
Владимир Митровић, историчар уметности, виши кустос Музеја савремене уметности Војводине и аутор интернет блога посвећеног најзначајнијим градитељима Новог Сада рекао је да је сецесија скуп различитих националних стилова. У различитим земљама сецесија има другачији назив, па је због тога уобичајено да се говори у множини – сецесије.
– Сецесија је интернационални стил, раширен у свим деловима старог континента, а нарочито у средњој Европи. Стигла је и до Србије преко школованих архитеката из Беча, Минхена и Прага. Настала је пред крај 19. века. Сматрана је уметношћу за младе и за разлику од других стилова који су имали дуже трајање, сецесија се може „уоквирити“ у период од двадесетак година – рекао је Митровић.
У Београду постоји око 40 објеката сецесионог стила, насталих под утицајем Беча и Москве. Зграда САНУ носи одлике сецесије.
У сваком граду у Војводини постоји неколико грађевина у стилу сецесије који је донет из Мађарске. Највише таквих грађевина налази се у Суботици која се сматра бисером сецесије у европским размерама – објекти на Палићу и у центру града, међу којима је најчувенија Градска кућа.
У Апатину је Градска кућа урађена у умеренијој сецесији. Често су у том стилу грађени верски објекти, а највише Синагоге. У Новом Саду то су : банка на Тргу ослобођења, Палата гвоздени човек (на углу Његошеве улице), Палата адвоката Томина (преко пута Матице српске), Адамовићева и Менратова палата (код „Трчике“), Синагога…
И док је донекле заступљена у католичанству, сецесија није успела да уђе у православље и не постоји ниједан православни храм на ком има трагова сецесије. У Војводини је до осамдсетих година, до појаве текстова Беле Дуранција, сецесија била занемарена и чак није ни признавана као стил у архитектури.
Почетком деведесетих, нарочито у Војводини, почело је да расте интересовање нове генерације истраживача које су препознале сецесију као стил.
Остави коментар