Tрибина „Слика француских државника у очима српског народа – други део“ одржана је у среду 21. августа у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.
На почетку предавања, ауторка је подсетила да је у оквиру претходне трибине било речи о Клемансоу, Милерану, Панлевеу и Поенкареу, носиоцима ореола „вечитог пријатељства“ два народа- Срба и Француза. Друга трибина била је посвећена другим француским државницима – Шарлу де Голу, Франсоа Митерану и Жаку Шираку.
Кратак, али богат историјским догађајима, 20. век је донео промене и у француско-српским (југословенским) односима. Идеја француско-српског „вечитог пријатељства“ из Великог рата и „братства по оружју“ губила се и уклапала у матрицу „француско-југословенског пријатељства“, да би пред крај века ишчезла.
На историјској позорници појавиле су се нове кључне личности француског и светског политичког живота: Шарл де Гол, Франсоа Митеран и Жак Ширак.
– Де Гол, јунак Покрета отпора, вођа владе Слободне Француске у егзилу, творац новог устава Француске Пете републике, чији је био први председник, кључна је политичка фигура француског, европског и светског политичког живота до 1969. године. У изворном облику или фрагментарно, Де Голова политичка мисао је присутна као политички узор и данас – казала је Колаковић.
Прве асоцијације на помен Де Гола најчешће су лоши односи између њега и Јосипа Броза Тита, односно прича о пријатељству са Дражом Михаиловићем. Ипак, данашња сензационалистички оријентисана штампа потенцира однос Де Гола и Михаиловића и надограђује причу најчешће из непоузданих извора.
Митеран је због својих социјалистичких идеја и посете Београду био више присутан у нашој јавности, него други француски државници. Ипак, у штампи се о Митерану највише писало у време распада СФРЈ, а и данас се у српској штампи истиче његова решеност да сачува југословенску државу, као и његове симпатије према Србима и Србији.
У време посете нашој земљи актуелног председника Француске Емануела Макрона, јула ове године, обновљено је и сећање на Митерана, кроз његов поклон – модел глобуса из 1985. године који је даровао шефовима држава са којима је Француска неговала добре дипломатске односе, а међу којима је била и Југославија.
О Шираку је наша штампа писала да се залагао за бомбардовање војних снага Републике Српске и потом за бомбардовање Србије 1999. године.
– Иако се на први поглед чини да је улога Ширака, Митерана и Де Гола у француско-српским односима позната, ипак су потребна озбиљна научна истраживања. Француски и српски архиви чекају да буду истражени – закључила је Колаковић.
Остави коментар