Трибина „25. март 1941. године – случај кнеза Павла Карађорђевића” одржана је у понедељак, 30. јула у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.
Објашњавајући избор личности за ову трибину, Балабан је казао да је логика политике која је довела до приступања Тројном пакту 25. марта 1941. године увек актуелна тема у српској историографији. Тај догађај је потребно разумети и о њему непрестано расуђивати. Мишљења о кнезу Павлу су и данас опречна.
Кнез Павле Карађорђевић (1893-1976) био је владар Краљевине Југославије од 1934. године захваљујући томе што је краљ Александар Ујединитељ имао највише поверења у њега и, као да је предосећао атентат у Марсељу, тестаментом му је оставио престо. Он је од кнеза затражио да сачува Југославију до септембра 1941. године, када је престолонаследник Петар Други пунио 18 година.
Стицајем околности, кнез Павле ће отићи раније са трона, после пуча 27. марта, а коме је претходио 25. март и приклањање југословенске владе Тројном пакту.
Балабан је подсетио да се кнез Павле од 1913. године школовао на Оксфорду у Енглеској, где је касније живео мирним породичним животом са супругом, принцезом Олгом, одржавајући добре везе са британском краљевском породицом и аристократијом. Тек 1925. године дошао је у Југославију, а све до 1934. године није имао искуства у политици. Његова пажња била је до тада усмерена на културу, сликарство, музеје…
Када је у веома турбулентном времену преузео кормило државе, кнез је, користећи искуства краља Александра, а уз осећај части, покушао да сачува Југославију. После кратке владе Богољуба Јефтића, кнез је мандат поверио способном политичару, дотадашњем министру економије и финансија, Милану Стојадиновићу. Истовремено, кнез је покушао да оствари контакт са Мачеком, председником Хрватске сељачке странке, како би се решило идентитетско хрватско питање и тиме Хрвати „везали” за Југославију. Али, због Стојадиновићеве везаности за Немачку и Италију, кнез га је сменио и дао мандат Драгиши Цветковићу.
Хитлер је напредовао, Француска је пала веома брзо, Румунија, Бугарска и Мађарска су приступиле Тројном пакту, Грчку је напала Италија. Хитлеру је било битно да приволи и Југославију да уђе у Тројни пакт, а кнез Павле је тражио да остане неутралан. Јануара 1941., британски амбасадор дошао је код кнеза Павла и обавестио га да се у Грчкој искрцава британски корпус, те да неутралност више није довољна. Кнез Павле је одлучио да уради нешто што је било супротно ономе што су Британци тражили – југословенска влада потписала је приступање Тројном пакту. Британска империја обрушила се на кнеза, а потом су га југословенски комунисти прогласили за издајника.
Принуђен на егзил, са породицом је доспео у Грчку, па у Кенију, а затим у Јоханесбург. Тек 1952. године први пут је имао право да посети Британију. Преминуо је 1976. године. Ексхумиран је 2012. године и сахрањен на Опленцу у заједничкој гробници Карађорђевића.
Остави коментар