Tрибина „Србија и поглавље 23 – основна права и слободе“ одржана је у среду 21. августа у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Aуторка je предавање започела информацијом да је према Годишњем извештају Европске комисије за 2018. годину у Србији успостављен законодавни и институционални оквир за заштиту људских права. Међутим, потребно је обезбедити доследну и ефикасну примену законодавства.
– Србија треба да ојача институције за људска права и гарантује њихову независност, појача мере за заштиту права лица која се суочавају са дискриминацијом, укључујући припаднике лезбијске, геј, бисексуалне, трансродне популације (ЛГБТ), особе са инвалидитетом, особе са ХИВ/АИДС-ом и друге рањиве појединце – навела је Тодоровић Лазић.
Када је реч о подстицању и спровођењу људских права, број притужби грађана поднетих Заштитнику грађана смањен је за 19 одсто док је број препорука Заштитника грађана упућених органима власти остао стабилан.
У наставку трибине Тодоровић Лазић је нагласила да је остварен известан ниво припремљености у вези са слободом изражавања, али да целокупно окружење, према препорукама Комисије, још увек није погодно за њено остваривање.
У области забране дискриминације, наше законодавство је углавном у складу са европским стандардима, иако је потребно даље усклађивање с правним тековинама Европске уније. Највећи број притужби се односи на дискриминацију на основу инвалидности, старосног доба и родну дискриминацију. Активисти за људска права, заједно са ЛГБТ особама, често се суочавају са говором мржње, претњама и насиљем. Ове злоупотребе треба без одлагања и адекватно истражити и казнити.
Што се тиче равноправности жена и мушкараца, највећи напредак постигнут у области родне равноправности био је у области политике, због повећаног учешћа жена у Народној скупштини, влади и локалним скупштинама. Старије жене, жене са села и Ромкиње, као и жене са инвалидитетом и даље су међу најдискриминисанијим у друштву.
Није, међутим, било напретка у погледу права особа с инвалидитетом. Недостају средства за развој услуга у заједници, лиценцираних пружалаца услуга и социјалних служби. Смештај и лечење особа са психосоцијалним и интелектуалним сметњама у социјалним установама још увек није уређено у складу с међународним стандардима.
У погледу инклузије Рома, дошло је до повећања броја ромских ученика и студената који су добили стипендије. Међутим, само девет процената ромске деце иде у вртиће у поређењу са 28 одсто неромске деце која живе у близини.
Од марта 2019. године, у Србији је било 199.584 интерно расељених лица, од којих је 68.514 и даље рањиво и имају потребе у вези са расељењем.
– Влада је предузела неке мере и усвојила стратегију за решавање проблема избеглица и интерно расељених лица. Међутим, решења су и даље спора и ограничена, са потребом за повећаним финансирањем – закључила је Тодоровић Лазић.
Остави коментар