Трибина „Српска Атина од Благовештенског сабора до укидања аутономије“ одржана је у четвртак 24. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.
Културна и политичка историја Новог Сада (1861-1912) представља најзначајнији и најдинамичнији период историје војвођанских Срба. Благовештенски сабор (1861), поновно дефинисање идеје аутономне Војводине, затим јачање културног и друштвеног круга Срба у Новом Саду, пресељење Матице српске из Пеште (1864), те оснивање Уједињене омладине српске, дали су граду карактер Српске Атине.
– Назив Српска Атина први је пласирао Стеван Јелинић, пријатељ Светозара Милетића и Народне странке, а литература га наводи и као Милетићевог кафанског друга. У то време Срби су се окупљали у српским кафанама, бавили се својом културом и политиком – рекао је Савин на самом почетку трибине.
У наставку, предавач је казао да су у 19. веку у Новом Саду постојале четири цркве – Алмашка, Успенска, Саборна и Светојованска (код данашњег Социјалног, порушена педесетих година 20. века).
– Те цркве су углавном биле празне. Срби у Новом Саду нису били превише верујући свет. Одлазило се само недељом у цркву у свечаним колима, каруцама, астраган бундама. Такође и за Ускрс и Божић. Дакле, слично као и данас. Славе су сви славили, а оне су биле можда и богатије него данас – рекао је Савин.
Црква је била једна од најзначајнијих установа која је пре друге половине 19. века око себе успела да окупи и одржи српску писменост, српско знање и да направи читав низ основних црквених школа где се стицало елементарно образовање.
Благовештенски сабор био је ванредни црквени сабор, одржан после укидања Српске Војводине 1860. године која ни по чему није била српска, чак је зову и „Бахова Војводина“ .
– Поента Милетићевог Туцинданског чланка који излази 1861. јесте чињеница да су Срби после револуције 1849. као победници и савезници аустријског цара, за награду добили исто што су Мађари добили за казну. Формално је направљена та нека Војводина која је имала своју територију на којој су Срби били трећи по броју после Румуна и Немаца, а једино су Мађари били малобројнији – навео је Савин.
После укидања Војводине, Благовештенски сабор је дат као компромис Србима. На Сабору, Срби су били подељени у више струја, али су донели закључке који су предати цару и који је обећао да ће их испунити. То се ипак није догодило.
Милетић и његови либерали симболишу политичку историју града дуги низ година, што ће од 1876. наставити Михаило Полит Десанчић, Миша Димитријевић, Илија Вучетић, а у извесној мери и Јаша Томић. Жива књижевна делатност Лазе Костића, Јована Јовановића Змаја, окупљање ђака и студената око Омладине, популаризација књиге, дају Новом Саду кључно место у војвођанској српској историји у другој половини 19. века.
Културна и политичка историја Новог Сада стога су две кључне одреднице за разумевање свих процеса који су симболисали свакодневицу и шире процесе дугог трајања Срба у Војводини.
Остави коментар