Tрибина „Српско-хрватски односи од 1848. године до данас, из пера проте Димитрија Руварца“ одржана је у понедељак 16. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
Аутор је предавање започео освртом на 1848. годину када је патријарх Јосиф Рајачић посетио Загреб и том приликом огласили су се плотуни у знак добродошлице, а житељи су клицањем поздравили српског патријарха.
Управо тада, у јуну 1848. године, Рајачић је „устоличио“ Јосипа Јелачића за хрватског бана. После те церемоније, Загрепчани су на својим рукама пренели обојицу до Марковог трга, а потом су у цркви Светог Марка и у Саборном храму СПЦ одржане миса и литургија, чиме је завршена церемонија устоличења бана Јелачића.
Карановић је, затим, подсетио на данашње време рекавши да се на фасадама у Хрватској често може прочитати графит „Наша олуја никада не пролази“ као подсећање на акцију којом се слави протеривање неколико стотина хиљада Срба из Хрватске 1995. године. „Тада је“, нагласио је аутор, „број Срба у Хрватској постао готово статистичка грешка“.
„Како смо дошли до тога? Нико боље од Димитрија Руварца није описао разлоге за релацију између та два стања. Руварац, архивиста и велики интелектуалац, је о томе писао нарочито 1895. године. Указао је на то да су међуетничке тензије у Хрватској тињале још од пада Баховог апсолутизма 1861. и Аустро-угарске нагодбе 1868. Године“, нагласио је аутор трибине.
Година 1894. била је врхунац тих тензија – започела је најстрашнија и најприземнија хајка на српску ћирилицу, српска привредна друштва и угледне породице српског порекла. Таква политичка ситуација затровала је комплетан живот на подручју Хрватске и Славоније.
Те године лист „Обзор“, страначки орган Неовисне народне странке, објавио је текст „Што смо вам криви?“ којим је позвао новосадски лист „Заставу“ да одговори на то питање. Следбеници Штросмајера су поставили питање целокупном српском народу „шта су то криви Србима те их они толико мрзе?“. На такво перфидно питање одговорио је Димитрије Руварац (Стари Бановци, 1842 – Сремски Карловци 1931).
У листу „Ново време“ он је објавио серију чланака под насловом „Ево шта сте нам криви“,одговарајући на сваку оптужбу хрватског „Обзора“. Већ у фебруару 1895. објавио је књигу под тим насловом наводећи све примере односа државних органа према Србима – удар на ћирилицу која је била замазивана блатом, а у Загребу и нечим горим. Описао је, између осталог, и нападе на СПЦ коју хрватска јавност није називала српском него „грко-несједињеном црквом“.
На научно-историјски начин Руварац је описао историјат српско-хрватских односа са препорукама за будућност. Његов текст није био ни нападачки, ни обојен мржњом. Он се у том тексту залагао за слогу Срба и Хрвата, али је указао и на хрватску негацију Срба.
„Та негација временом је добила и геноцидне карактеристике које су се испољиле у периоду НДХ, а онда и у етноциду у Туђмановој Хрватској 1995. године. То је та линија коју је препознао још Димитрије Руварац, а зачета је после 1860. године. Руварац је поручивао српском народу и његовој елити да нас заједница лажног јединства и братства може скупо коштати“, закључио је Карановић на крају предавања.
Остави коментар