У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Суочавање са прошлошћу – Слободна држава Конго“, одржана је у среду 9. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица.
Тридесет девета Зелена дебата је уводна сесија мини серијала „Суочавање са прошлошћу – искуства демократских друштава“. На овом предавању било је речи о потресном сведочанству из велике афричке земље, готово саркастично назване Слободна држава Конго.
– Прича о овој држави Конго почиње на тлу једне од највећих афричких земаља, једне од највећих афричких река Конго и басена око кога је формирано више држава које гравитирају ка тој реци. Прича се везује за краљa Леополдa Другог који је био страшан, али, случајно или намерно, историјски заборављен – казао је аутор у уводном делу свог предавања.
Конго је 76 пута пространија држава од Белгије и њеног главног града Брисела, данас седишта европских институција, али је данас далеко од интересовања белгијског друштва које у прошлости није одбијало благодети колонијалне експлоатације. Конго је био, такорећи, приватни посед белгијског краља Леополда Другог.
У белгијском народу краљ је остао упамћен као градитељ. Био је умерен и реформаторски настројен, неуспешно покушавајући да надјача парламент. Био је склон политичкој демагогији и манипулацији, што му није полазило за руком у сопственој земљи, али јесте на међународном плану.
Сматрао је да не може постати озбиљан политички владар на европском тлу без богатства којег нема у Европи, него у Азији или Африци. Године 1886. основао је међународно удружење за истраживање и цивилизовање Африке. Он је себи доделио мисију да с тим удружењем стање у Африци (ропство, нехумани услови, паганска племена која немају веру) промени набоље. Конго је 1885. године, иначе на Берлинској конференцији, признат и формиран као слободна држава.
Белгијски краљ, човек жељан богатства и власти, по оснивању свог удружења је рекао: „Не желим да ризикујем да изгубим шансу да за себе осигурам парче величанственог афричког колача.“ Ангажовао је наводног америчког истраживача који је заправо дошао из Велса, упутио га у Конго и тако је отпочео европски јуриш на Конго. И Французи су тамо послали своје истраживаче и настаје тзв. Француски Конго.
Експлоатисане су слоновача и злато, а затим се прешло на каучук, свет је тада „полудео“ за гумом и засецањем дрвета каучука стварало се ново богатство. Становници Конга, њих око 20 милиона, били су тада, заправо, на принудном раду, а земља се претворила у брутални радни логор. Током те „мисије“ умрло је између 6 и 10 милиона људи у Конгу. Тек 1960. године ова држава је успела да оствари своју независност.
– Краљ Леополд, мада одговоран за смрт милиона људи, и данас се у Белгији спомиње као владар и градитељ нације и Брисела. То представља колективно национално потискивање срамне афричке епизоде. На истину је 1998. године амерички публициста Адам Хоксчајлд скренуо пажњу својим делом „Дух краља Леополда“. На основу тог романа снимљен је 2006. документарац који је покренуо дебату у белгијском друштву о духовном наслеђу најсуровијег власника афричке земље – закључио је Копривица.
Остави коментар