Tрибина „Светосавље – национализам или духовни поглед на свет“ одржана је у четвртак, 21. марта, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.
Пре него што се посветио теми свог предавања, Балабан се осврнуо на чињеницу да трибине разноврсних тематика, које се организују у Културном центру Новог Сада од када је директор те установе Бојан Панаотовић, бележе све веће интересовање и посећеност.
Балабан је, затим, покушао да разјасни појам светосавље. Поменуо је теолога Јустина Поповића (1894–1979), који у време титоизма није пристајао на компромис са идеологијом која је негирала хришћанство. Поповић је дефинисао светосавље као „православље у српској редакцији“. Дакле, православље како га Срби доживљавају на путу који је трасирао Свети Сава.
У наставку трибине, Балабан је рекао да је Свети Сава (1175-1236) намеравао да живот проведе на Светој Гори, али промисао Божја вратила га је у Србију. Са својим братом Стефаном, кога је лично крунисао, Свети Сава је учествовао у стварању српске цркве и државе.
– Свети Сава је одредио тај пут и непобитно је рекао да Срби припадају источном хришћанству, да је њихова цивилизацијска, културна и духовна матрица везана за Византију, дакле за ортодоксно хришћанство, и то и данас опредељује Србе – рекао је Балабан.
Због судбоносне улоге током борбе за одређивањe српског народног пута, опредељења ка аутентичном стремљењу српског, проналажењу његовог идентитета и смисла – историјског, али и надисторијског, Свети Сава је данас често предмет спорења и неразумевања и међу самим Србима, а нарочито међу странцима који његово учење карактеришу као основу за све српске национализме.
– Национализам је реч и схватање модерног човека. Његово значење је добило коначни облик у Француској буржоаској револуцији као израз француског грађанства супротстављен племству и свештенству. Касније се ширио по целој Европи имајући углавном позитивну конотацију – објаснио је аутор трибине и додао да смо сведоци да је модерна историја код неких народа изнедрила покрете који су сопствену нацију поставили изнад осталих.
Светосавље, закључио је Балабан, има духовну компоненту која га најбитније одређује, оно је пре свега духовни поглед на свет који не искључује и световност. Духовно не негира већ превазилази световно, а само вулгаран и манихејски доживљај духовног може да претпоставља и тврди како духовно и световно једно друго искључују.
Остави коментар