У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Тајна полиција и јавни интерес – од кнеза Милоша до краља Петра Другог“ одржана је у понедељак 10. јуна у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица.
На 35. по реду Зеленој дебати било је речи о времену Обреновића и Карађорђевића, из сасвим другачијег, „тајног“ угла, али и о томе како је основана прва српска тајна полиција.
– Сматра се да је посао Министарства унутрашњих послова из сфере јавног интереса. Јавни интерес је оно што нас све везује, оно што стоји насупрот личном интересу, мада се често под јавним интересом могу „прогурати“ и врло „приватне“ идеје, што политичку сцену често чини бурном и динамичном – рекао је аутор на почетку трибине.
– Код нас – наставио је даље аутор – влада мишљење да је од вођења вишестраначја готово свака наша тајна полиција била на одређени начин инструментализована од стране гарнитуре која је тог момента на власти. Историја наше тајне полиције пуна је таквих примера.
– Тако је у већини земаља са изузетком веома стабилних система и режима у којима се не доводе у питање облик организовања државне власти и суверен. Ту тајне службе више држе до јавног интереса него до очувања постојећег режима – рекао је Копривица.
Први документ који указује на потребу увођења тајних служби код нас јесте наредба из 1808. године у којој се спомињу шпијуни и наређује да се протерају лица која би могла радити у корист непријатеља. У то време Београд и Србија били су преплављени шпијунима – немачким, француским, енглеским, аустријским, турским, руским…
Дакле, одлука је имала пуно смисла и 1810. године стигла је наредба да се преписка може водити само на српском језику и да се писма, пре слања у иностранство, морају дати на проверу. Годину дана касније донет је акт којим је одвојена војска од полиције. Овим документом (начертанијем) ударени су темељи за формирање обавештајних полицијских служби.
Из тог времена постоји прича да је први српски обавештајац био кнез Василије Поповић, брат од ујака кнегиње Љубице, супруге Милоша Обреновића. Поповић је био главни кнез пожешке нахије. Када је на престо дошао кнез Милан, он је оформио нову службу. У тајности је формирао дворску тајну полицију, потпуно независну од осталих служби.
У наставку предавања, Копривица је изнео тезу да Мајски преврат 1903. није могао бити само завера нижих официра због лоше владавине краља Александра. За тај историјски догађај, сматра аутор трибине, била је неопходна и међународна подршка и сагласност друштвених слојева у нашој земљи, јер једна од последица преврата била је потпуна одмазда над свима који су били у било каквој вези са Обреновићима.
Министарство унутрашњих послова формирано је 7. децембра 1918. године указом прве владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Уредбом из маја 1919. године и МУП постаје врховна, управна и надзорна власт над свим полицијским властима и органима у земљи. Наредне године формирана је и полицијска обавештајна служба која личи на тајну полицију какву данас знамо.
Остави коментар