Трибина „Турска на (гео)политичком раскршћу“ одржана је у среду 19. јуна у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.
Представљајући Турску, најважнију државу Блиског истока која се налази на размеђи три важна геополитичка региона и по својој природи припада Блиском истоку, Кавказу али и Балкану, Старовић је указао на нетипичну геополитичку ситуацију у којој се та земља данас налази.
– Турска, једна од најважнијих држава НАТО-а, земља са другом најмногољуднијом армијом у том савезу, у последњих шест или седам година, пролази кроз фазу крупних и помало оштрих промена у својој спољној политици – рекао је Старовић у уводу предавања.
Последице турског самопоуздања базирају се на периоду снажног економског раста почетком 21. века када на власт долази Партија правде и развоја (АК партија) на челу са Реџепом Тајипом Ердоганом, садашњим председником Турске.
Економско оснажење довело је ову државу у дилему у којој се тренутно налази. Избор се своди на то да ли ће најмодерније наоружање набављати од традиционалног савезника САД или ће се одлучити за војнотехничку сарадњу са Руском федерацијом. Мада без намере да у потпуности промени геополитички табор, Анкара је суочена са бинарном поставком Вашингтона, што је доводи у тешку позицију избора или – или.
– У конкретном случају, реч је о набавци противракетног система С 400 из Русије. Уговор који је закључен пре више од годину и по дана, сада је дошао у фазу реализације и по свему судећи тај ракетни систем биће Турској испоручен током јула. Администрација САД се одлучила да употреби све механизме како би спречила да до тога дође и запретила је Турској искључењем из програма развоја најмодернијег авиона „Ф 35“ – објаснио је Старовић.
Реч је о ловцу-бомбардеру пете генерације, најмодернијем борбеном авиону тренутно у свету у серијској производњи. Као чланица НАТО-а, Турска је учествовала у програму периферних развоја технологија за тај авион.
На тај начин је она и улагала у ту производњу, што се мери милијардама евра, а неке компоненте тог авиона се чак и производе у Турској која је планирала да купи више од сто примерака те летелице. Два примерка тог авиона су формално предата Турској, али су остала у САД, а неколико десетина турских пилота отишло је у Америку на обуку.
Став САД је да није могуће да било која држава у исто време користи противракетни систем руске производње и најмодернији амерички авион. Турска најављује да неће одустати од набавке руског система С 400, а као компромис нуди могућност да тај систем распореди у некој од суседних пријатељских земаља (Северни Кипар или Азербејџан).
Позицију Ердогана у ситуацији када треба да се определи у вези са руским и америчким наоружањем, додатно отежава најава његовог бившег премијера Ахмета Давутоглуа (смењен 2016. године) да ће основати сопствену партију која би била нова политичка снага, знатно наклоњенија чврстој сарадњи Турске са својим традиционалним савезником Америком.
Остави коментар