Tрибина „Украјина на крају 20. века“ одржана је у понедељак 25. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.
На почетку предавања, Рајић је подсетио да је Украјина као држава имала посебан статус у оквиру СССР-а. У време Лењина и недуго после њега, двадесетих година 20. века, у Украјини је спровођена политика коренизације.
То се сводило на поништавања дуготрајног процеса који се водио у оквиру царске империје, а који је за циљ имао стварање јединственог националног идентитета свих грађана тог простора који су словенског порекла. Тридесетих година та политика је заокренута – Стаљин је имао за циљ стварање што је могуће чвршће кохезије унутар СССР-а. Тај период био је озлоглашен и карактерисале су га сурове Стаљинове чистке (холодомор) у којима је страдало неколико милиона Украјинаца.
У Другом светском рату погинуло је између шест и осам милиона Украјинаца, а већина њих борила се у оквиру Црвене армије. После рата и успостављања Уједињених нација, Украјина је постала један од субјеката –оснивача УН. На тај начин Стаљин и Москва признали су одређени субјективитет Украјини која је у послератном положају била повлашћена у односу на друге совјетске републике (развијала се пољопривреда, индустрија и наменска индустрија).
Украјинци, упркос постојању за издвајањем из СССР-а, нису се први осамосталили 90-их година. Први председник самосталне Украјине био је Леонид Кравчук који је дошао на власт децембра 1991. године, пошто је 24. августа 1991. године проглашена самостална и независна држава Украјина која се издвојила из СССР-а.
Кравчук (1934), убеђени комуниста, годинама је радио као политички комесар КП. На председничким изборима 1991. године кандидовао се са позиције председника украјинске скупштине и остварио убедљиву победу. Његов мандат је био скраћен, трајао је до лета 1994. када је морао под притиском опозиције и ширих грађанских слојева да пристане на превремене изборе.
За време његовог мандата, забележена је опадајућа инфраструктура, беда и глад која се појављивала у неким деловима земље, а све је то доводило до политичке нестабилности. На ванредним изборима 1994. године, покушавајући да дође до новог мандата, Кравчук губи од свог противкандидата и лидера опозиције, Леонида Кучме.
Његов први мандат био је обележен борбом за зауздавање нарастајуће инфлације. Највише успеха имао је у постављању темеља фискализацији Украјине и заокруживању државног суверенитета. Године 1996. коначно је донет Устав.
За време другог мандата (1999 – 2004) Кучма је водио отворенију политику када је реч о коренизацији Украјине – враћање украјинском језику и традицији. На спољно-политичком плану, радио је на зближавању са Западом. Занимљиво је да је Кучма био на челу Украјине у периоду када је она имала први, скоро па оружани, сукоб са Русијом.
Остави коментар