Tрибина „Украјина: Тарас Шевченко и идеја независности“ одржана је у четвртак 11. јула у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.
О вероватно најзначајнијој личности у новијој историји Украјине Тарасу Григоровичу Шевченку (1814–1861) Рајић је у уводном делу предавања нагласио да је реч о уметнику, научнику и политичком делатнику. Шевченко је рођен у кметској породици у селу Моринци (Кијевска губернија у саставу Руске империје). Врло рано остао је без родитеља, те је остао сасвим сам. Служио је у локалној цркви и ту је уз помоћ свештеника почео да се описмењава. Показао је велики таленат за цртање и сликарство, па је упућен у Петроград (данас Санкт Петербург), седиште царске Русије, где стиче знања из сликарства и упознаје се са поезијом.
– Био је сликар реалиста, инспирација су му били људи и радо је сликао аутопортрете. Инспирацију је проналазио и у природи и у завичају, сликајући по сећању. Тешко је рећи да ли је био бољи сликар или песник – казао је Рајић.
Да припада украјинском народу Шевченко је почео да схвата тридесетих година 19. века. Код њега се тада јавила идеја да се украјински народ формира као нација под утицајем таласа тадашњих револуционарних догађаја у Француској.
Шевченко је први пут дошао у сукоб са руским царским властима четрдесетих година 19. века, када је почео да пише на украјинском језику и да црта карикатуре чланова царске породице. Тих година вратио се у свој завичај и, како је писао, затекао га у веома тешком стању.
– Залагао се за социјално и национално ослобођење Украјинаца и стварање засебне државе, ослобођене од кметства и ропства како би сваки грађанин имао прилику да нађе своју срећу. То су биле веома напредне идеје за то време и поднебље – оценио је аутор трибине.
Мит о Шевченку као великом мислиоцу у његовом завичају стварао се већ током његовог живота. Међутим, његово иступање доживљавано је у руској империји као врста анархизма. Због тога је послат у изгнанство на Урал, уз забрану да слика и пише. У тешким условима у прогонству разболео се и умро.
На дан његове смрти 10. марта, укинуто је кметство у руској империји, што су Украјинци доживљавали као божји знак, верујући да је својом жртвом допринео да се баш на дан његове смрти укине кметство. Данас се Шевченко у Украјини доживљава као национални херој.
Остави коментар