Трибина „Устанак Срба у Банату 1594. године“ одржана је у уторак 20. августа у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.
Српски устанак из 1594. године био је један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Устанку Срба у Банату, међутим, никада у српској историографији није довољно посвећивана пажња из неколико разлога.
– У 19. веку историчари су се углавном бавили темама значајним за српску државност и државотворност у вези са Кнежевином Србијом и српским устанцима. Други разлог је то што су наши историчари недовољно користили страну литературу, а трећи разлог лежи у чињеници да није остављен ниједан писани траг на српском језику о овом устанку – објаснио је аутор.
Банат крајем 16. и почетком 17. века није представљао питому, обрадиву равницу као што је то данас. Био је пун рукаваца, мочвара и мртваја. У привредном и пољопривредном смислу Банат је оживео после 1720. године пошто је две године раније утврђен мир којим су Турци право на Банат – дефинитивно изгубили.
Банат се тада протезао источно до Карпата, јужно до Дунава, западно до Тисе и Дунава и северно до Мориша. Срби у области Баната (тада у саставу османског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друга двојица устаничких вођа били су бан Сава и војвода Веља Миронић.
Устаници су успели да брзо успоставе контролу над Вршцем, а без већих проблема стигли су пред Бечкерек. То се завршило врстом компромиса: неки Турци за које се сматрало да су нечасно поступали, били побијени, део њих је остао ту под неком врстом српске власти, а народ је враћен.
Срби у Банату су тада располагали са око 15.000 наоружаних људи што је представљало велику снагу у том периоду, ако се има у виду да је у целом Првом српском устанку 1804. учествовало 30.000 људи.
Турци су схватили да је најделотворније да неком врстом помирљиве политике пацификују Србе у Банату знајући да јак утицај Хабзбурговаца и Ердељана на српско становништво може да им ствара велике проблеме.
– Таквом политиком до 1718. године, дакле нешто мање од два века, Банат је био инкорпориран у Османско царство – закључио је Савин на крају предавања.
Остави коментар