Предавање др Гордане Тодорић одржано је у склопу програма обележавања 80. годишњице Новосадске рације и сећања на жртве холокауста, под називом „Ледена тишина“ у Културном центру Новог Сада. Др Тодорић је, водећи се Кишовим књижевним делом (Породичним циркусом који чине романи Башта, пепео, Рани јади и Пешчаник), тежила да реконструише историјски лик оца Данила Киша, односно његовог јунака Андреаса Сама. Током предавања је представљена доступна документарна грађа, као и мистификовано сведочанство самог писца које повезује његовог оца са извесним Вирагом, човеком на основу ког настаје лик Леополда Блума у Џојсовом Уликсу, делу из чијег су „кошмара“ изашли сви постмодернисти, па и Киш. Поред покушаја реконструкције биографије Кона/Киша/Сама, чији се сваки траг губи 1944. године у логору смрти, др Тодорић је публици понудила и стратегије за тумачење постмодерног текста, без којих читање Кишовог дела није могуће, као и објашњења јеврејског слоја његових дела, веома важног за разумевање судбине породице Киш, али и схватање феномена „средњоевропског јеврејства“ и перспективе кроз коју се посматра свет у њему. Едуард Кон/Киш/Сам је представљен као мађарски Јеврејин, виши инспектор државних железница и писац „Југословенског реда вожње железничког, аутобуског, бродског и авионског саобраћаја“, отац и муж. Документарна грађа од које почиње Кишова изградња оца као књижевног лика доступна је у виду тестаментарног писма из 1942, у ком су на интимном плану представљене страхоте Другог светског рата, као и отпусног писма из Ковина, након очеве хоспитализације због алкохолизма, односно карактеристичног поремећаја узрокованог страхом и прогоном Јевреја. Судбина породице Киш се повезује са судбином свих средњоевропских Јевреја, па и новосадских. Приказ Новосадске рације Данило Киш тематизује у Пешчанику кроз натуралистичке слике погибије др Фројда, као и у записима Горки талог искуства, у којима објашњава да његов отац у њој није страдао само због тога што је рупа у дунавском леду већ била препуна лешева. Феномен репатријације се, помоћу Бахтиновог хронотопа пута, тумачи и повезује са историјским путањама праоца Аврама и његовог народа, као и мотивом Лутајућег Јеврејина (Ахасвера), који је карактеристичан за западноевропску антисемитску традицију још од средњег века. Након анализе одломака из Кишових дела помоћу алата за тумачење постмодерног текста, уследио је разговор са студентима Одсека за српску и Одсека за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, који је модерирао Владимир Папић.
Остави коментар