У оквиру платформе Тврђава мира, а у сарадњи са Фондацијом „Нови Сад 2021“, у понедељак 10. јуна у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, одржана је трибина „10. јун 1999 – 10. јун 2019. године; 20 година од завршетка бомбардовања СРЈ од стране НАТО алијансе“. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
На почетку предавања, којем је присуствовао Бојан Панаотовић, директор КЦНС, али и ђаци ОШ „Прва војвођанска бригада“, Карановић је истакао да је 10. јун 1999. године изузетно значајан дан, јер је тада окончана НАТО агресија на Савезну Републику Југославију коју су чиниле Србија и Црна Гора.
– Те 1999. године десило се нешто што историја човечанства никада није видела: најмоћнији војно-политички савез који је свет икада видео, напао је једну малу, суверену и слободну државу. Површина земаља које чине НАТО савез износи преко 20 милиона квадратних километара, а тада је површина СРЈ износила свега 101.000 квадратних километара – рекао је Карановић у уводу предавања.
Без обзира на те несразмере, НАТО је напао СРЈ, а и данас се сматра да је то, управо у смислу несразмере, најнеправеднији рат који је свет видео.
– Најједноставнији и најистинитији одговор на питање зашто је НАТО напао СРЈ гласи: зато што је НАТО желео да нам отме Косово и Метохију. Косовски проблем постоји већ деценијама, али постао је кризни 1998/99. године, када је НАТО одлучио да у сукобима око КиМ подржи албански народ, а да ту подршку ускрати српском народу и СРЈ уз образложење да жели да спречи насиље на КиМ – објаснио је Карановић.
Уз констатацију да се насиље не може спречити насиљем, аутор је подсетио да је НАТО агресија започела 24. марта 1999. године у 19.45 сати. Из НАТО базе Авиjано у Италији, полетело је неколико десетина авиона. Погодили су многе циљеве у СРЈ, а прва цивилна жртва страдала је у Новом Саду 1. априла када је срушен Варадински мост, а наш суграђанин Олег Насов(29) усмрћен је на том мосту док је ишао на посао.
Током 78 дана и ноћи цела наша земља је тешко рањена. Уништавани су мостови, болнице, домови, школе, читави градови уз бројне наше цивилне и војне жртве. Наши браниоци на свим местима, а нарочито српско-албанској граници, на Кошарама, у немогућим условима пружали су херојски отпор.
Ахтисари и Черномирдин понудили су почетком јуна 1999. председнику Милошевићу споразум по којем ће КиМ остати у саставу СРЈ, али да заузврат СРЈ мора да повуче своје комплетну војску и полицију са КиМ. Милошевић је то прихватио како би спречио могућност да и копнене трупе НАТО нападну нашу земљу. У Куманову је 9. јуна склопљен војнотехнички споразум који је спроведен пошто је 10. јуна 1999. Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244 која је пружала макар привид сигурности нашем народу на КиМ.
– Међутим, ми данас, 20 година касније, видимо да наши сународници живе на КиМ као у гету, без основних људских права, и то је питање с којим ће наша држава морати да се суочава. Оно што је важно, наши млади људи морају да памте злочин НАТО-а из 1999. године и да знају шта се тада догодило – поручио је на крају Карановић.
Остави коментар