Дружење, уживање и сећање на Мику
Последње вече манифестације “Антићеви дани”, посвећено овогодишњем лауреaту Марјану Чакаревићу, као и претходној двојици добитника награде “Мирослав Антић”, Ђорђу Д. Сибиновићу и Дејану Матићу, уприличено је у Хостелу “Варад Ин” у Петроварадину. У пријатној атмосфери, уводне речи имали су чланови жирија, ликовни и књижевни критичар Драшко Ређеп и есејисткиња и књижевна критичарка Љиљана Шоп, а вече дружења, осим песама лауреата, употпуниле су и несвакидашње ноте музике „Браће Крстић“.
Драшко Ређеп је рекао да би Мирослав Антић сигурно уживао дружећи се са лауреатима његове награде и са гостима, у пријатном амбијенту хостела.
– Антић је од Новог Сада направио кафану, али је од свих нас направио Нови Сад. Избор жирија у последње три године потпуно је оправдан, јер песме свих добитника задоволљавају све критеријуме. – рекао је Ређеп .
Љиљана Шоп је истакла да јој је веома драго што је у саставу жирија, и објаснила да је наважнија ствар у вези са овом наградом чињеница да не треба да будемо конвенционални и да не размишљамо у категоријама утабаних путева .
-Осетили смо потребу да будемо другачији и да проналазимо нове песнике који и те како имају шта да кажу. То је песник који је револиционаран, иновативан и који ће својим песмама казати нешто сутрашњој деци – додала је Шоп.
Овогодишњи лауреат Марјан Чакаревић, којем је ово прво признање, награђен је за збирку песама “Језик” у издању Културног центра Новог Сада. Он се захвалио жирију и објаснио да свака награда, према његовом мишљењу, одређујује оне који су је добили, рекавши да му је задовољство што се његова књига налази међу истакнутим песницима и књижевницима.
Манифестација „Антићеви дани“, установљена је у знак сећања на чувеног песника, у оквиру које се додељује годишња награда „Мирослав Антић“ за најбољу књигу поезије, а лауреати се награђају престижном дипломом и новчаном наградом.
Овогодишња манифестација, коју организује Културни центар Новог Сада, трајала је три дана, а велики део програма био је посвећен најмлађима. Нешто старији посетиоци имали су прилику да присуствују промоцијама књига, изожбама и Округлом столу, а школарци су се дружили са песницима, сликали и своје радове изложили на Трибини младих. Такође, клинци су учествовали и на ликовном и рецитаторском конкурсу.
За педесет година, колико је прошло од првог издања знаменитог „Плавог чуперка“ Мирослава Антића, пропало је много шта, чак и оно што је рачунало са вечношћу, а једна лирска песма и истоимена књига и даље трају, обнављају се и подмлађују, кажу организатори „Антићевих дана“. Од оних првих читалаца до ових који тек сричу стихове, мало је њих у чије се детињство и одрастање „Плави чуперак“ није уплео. Писац за „децу и осетљиве“, он једнима помаже да одрасту, а другима да не огуглају – да сачувају у себи оно дечије без чега духовни живот постаје оскудан и празан. Значај „Плавог чуперка“ је у томе што, већ пола века, с лакоћом преобраћа обичне читаоце у „зависнике од рима“. „Плави чуперак“ не лепрша само у Микиним стиховима, већ провирује и из његових филмова, слика и цртежа, из свега што је стварао.
Фото: Милица Стојанац
Остави коментар