У уторак, 24. септембра 2019. године, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада отворен је Међународни фестивал прозе „Прозефест“, 13. по реду, који ће трајати до 28. септембра.
Добродошлицу учесницима и поштоваоцима „Прозефеста“ пожелео је Ђорђо Сладоје, члан Организационог одбора „Прозефеста“. Он је рекао да су у протеклих 12 година гости „Прозефеста“ били неки од најзначајнијих српских и светских писаца.
– И овогодишњи „Прозефест“ КЦНС организује уз подршку Градске управе за културу и уз драгоцено учешће ученика из новосадских гимназија и њихових професора – рекао је Сладоје.
Бојан Панаотовић, директор КЦНС, упутио је поздравну реч учесницима нагласивши да су кроз ову светковину прозног стваралаштва прошли многи великани писане речи, па и нобеловци Памук и Љоса, као и Хандке, који је без сумње заслужио Нобелову награду, али је није добио из политичких разлога.
Истичући заслуге тима „Прозефеста“, предвођеног Недељком Мамулом и Ђорђом Сладојем, за трајање овог књижевног фестивала и долазак еминентних личности светске књижевности на овај фестивал, Панаотовић се нашалио рекавши да су њих двојица неким чудом мало млађи, вероватно бисмо у историјату „Прозефеста“ имали и Хомера, Гетеа, Балзака, Андрића, Кундеру, Буковског…
Тиме је заправо скренуо пажњу на чињеницу да су бројни великани светске књижевности, укључујући Памука, Љосу и Хандкеа, у претходних 12 година учествовали на овом фестивалу. Потом се Панаотовић осврнуо на овогодишњег лауреата фестивала, руског писца Виктора Јерофејева:
– Докторска дисертација нашег лауреата Виктора Јерофејева беше однос Достојевског и француског егзистенцијализма. Достојевски је казао и да нема веће фантастике од оне коју може да пружи реалан живот. Дакле, нема веће фантастике од тога да један Нови Сад, мали град за светске оквире, окупља „со соли“ европске и светске књижевности, а управо то постиже наш мали тим који чини неколико добрих и скромних људи – рекао је Панаотовић.
Директор КЦНС је на крају обраћања изразио жељу да реномирани писци, учесници „Прозефеста“, у „ери зурења у телефоне, таблете и рачунаре“, младим људима „упале“ ватру за читањем квалитетног штива.
Фестивал прозе званично је отворио Миљенко Јерговић, прошлогодишњи лауреат Међународне награде „Милован Видаковић“ беседом коју је започео речима: „Данас се налазимо на месту у славу књижевности, приче, текста и риме“.
– То је увек и на сваки начин слављење нечег што није колективно, што је до последње сржи, реченице и речи индивидуализовано. Управо то нас спасава од терористичких напада, од рата. Једино док је наша реч сама против света, ми смо неспособни да се претворимо у масовне убице и манијаке, јер сваки масовни убица убија у име неке колективне идеје – нагласио је Јерговић, и додао да је сврха књижевности да људе задржи у стању „изван крда“.
Јерговићу је потом уредник говорног програма КЦНС Недељко Мамула поклонио писмо које је овој институцији културе септембра 2000. године упутио Александар Тишма, препоручујући им да угосте у Новом Саду тада младог Јерговића, који је био избегао из Сарајева у Загреб.
Пошто му је престижну Међународну књижевну награду „Милован Видаковић“ уручио директор КЦНС, Бојан Панаотовић, овогодишњи лауреат, руски писац Виктор Јерофејев, рекао је да не жели да га доживљавају као меког, хуманистичког писца.
– Ја увек идем против струје, против токова. У руској књижевности нашао сам епиграф који сматрам да припада Тургењеву, аутору романа „Очеви и деца“. Тамо главни јунак Базаров говори да је човек добар, а да су околности лоше. Испада да треба мењати околности. Ја питам: а ко је створио те лоше околности и како добар човек може да створи лоше околности? То је тема о којој ја пишем – рекао је Јерофејев.
Он је, потом, додао да је пре неколико година у Француској на књижевном сајму један руски читалац у сали устао и крикнуо: „Јерофејев, шта је то култура?“
– Одговорио сам да култура представља борбу са ентропијом, са хаосом и распадањем, и да је, очигледно, читав наш људски пројекат обележен том борбом. Некада се лоше боримо, некада се уопште не боримо, а некада се заједно са ентропијом боримо против нас самих – рекао је Јерофејев и захвалио „Прозефесту“ на награди и Новом Саду на гостопримству.
Публици овогодишњег „Прозефеста“, поред Јерофејева, представиће се још пет писаца: Наталија Фједорчук (Пољска), Дејан Трајкоски (Северна Македонија), Роланд Орчик (Мађарска), Драгиња Рамадански и Милутин Ж. Павлов (Србија).
У музичком програму на свечаном отварању фестивала учествовали су Тодора Стојиновић и бенд „Шесто чуло“.
Остави коментар