У уторак 26. новембра 2019. године у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, отворена је изложба портрета и декоративних фигурација „Цртице о радовима“ ауторке Милијане Радовановић, академске сликарке, професорке ликовне културе и дипломиране библиотекарке. Ову поставку, која ће моћи да се погледа до понедељка 2. децембра, отворио је академски сликар Лазар Марковић.
Ово је Милијанина двадесета изложба и на неки начин сумирање рада од деведесетих година до данас. Други пут се појављује у простору Културног центра Новог Сада, овога пута са три изложена паноа портрета и 20 декоративних фигурација у три склопа. Прву изложбу имала је у оквиру Инфанта 1997. године.
Академски сликар Лазар Марковић казао је да се ствара утисак да Милијана, док слика, покушава да се изрази у експресивном хаосу, да нема одређени циљ и план, већ то потпуно излази из ње.
-Ови портрети дају невероватан психолошки израз са јако мало елемената физиономије. Направила је три композиције различитих портрета који имају повезану причу и исту емоцију где се не види оптимизам, већ песимистичка психолошка нота – рекао је Марковић.
Са друге стране, казао је Марковић, изложени су портрети (декоративне фигурације) где се види покушај сновиђења. Портрети су убачени у пејзаж што даје дозу бајковитости и неки покушај улепшавања стварности.
Захваливши се присутнима, ауторка изложбе Милијана Радовановић истакла је да је заједничка спона ових радова емпатија, заједнички живот и исто проживљавање реалности која нас окружује.
-Била сам изазвана психологијом појединца која је, заправо, отуђена у простору, а доста често и у времену – казала је Радовановић, додавши да међу изложеним радовима има портрета из 1998. године.
Изложбу је својим перформансом обогатила флаутисткиња Јована Дугоњић, матуранткиња Средње музичке школе „Исидор Бајић“.
Милијана Радовановић, као изразити хуманиста и стваралац, немуштог језика поета, активно ствара од 1993. године на овим просторима. Од цртежа до слика углавном се бави проблемом фигурације у дводимензионалном простору папира, платна, лесонита, али поставком често искаче у простор и прави објекте од истих. Њени се радови уклапају као вода.
Спајајући личну заинтересованост, темперамент и уобличавајући форме, Милијана је на граници између апстрактног, друштвено-провокативног и модерног – мотивом, а приступом на неки начин сакралног сликарства.
Издужења и аскетизам њених модела нису намерни, него су последица притиска који види, осећа и који је наметнут: вертикалним линијама, облицима који секу небо да чувају оно што је битније и скривено.
Остави коментар