Изложба слика „Фрагментације“ ауторке Мине Радовић отворена је суботу, 28. септембра, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Изложбу је отворио Марко Лађушић, професор на ФПУ и Биљана Јотић, историчарка уметности. Изложба се може погледати до 06. октобра у Ликовном салону Културног центра Новог Сада.
Мина Радовић је визуелна уметница млађе генерације. Излагала је више пута у земљи и иностранству, самостално и групно. По природи радознала да се опроба у различитим медијима које пружа савремена уметност, публици се до сада представљала у медијима цртежа, слике, видео инсталацији и кракометражном филму. Иако у различитим медијима, експресиван ликовни дух ове уметнице повезује тематска одређеност. У питању је тело, женско тело, видљиви и невидљиви телесни говор у процесима трансформације унутрашње енергије. Људско тело носи најдрагоценију материју на свету, пут, сам израз живота. Познати су примери фасцинантних представа односа према телу и телесности током историје уметности, од оптичке узвишености лепоте до ангажованости тела у преношењу сирове емоције, али у сваком случају физичке чулности. Изненађује чињеница да иако је тело било и јесте честа тема, увек је представа њега другачија. Те разлике су одраз деликатности уметничке чулности и визије.
Изложбом „ФРАГМЕНТАЦИЈЕ“ Мина уводи посматрача у свет директне комуникације са обликованим формама женског тела који теже сједињењу и целини. Дводимензионалност настале форме потврђује да простор и време нису конкретни нити одређени, као што ни женска фигура не припада одређеној особи. Појачана асоцијативност фрагмената уводи у проблематику питања која је улога жене данас. У Мининим радовима може се препознати двојак однос према присутности овог тематског дискурса. Са једне стране активно проблематизује ово питање сопственим учешћем, а са друге сензуалним потезом и меким формама призива снагу женствености. У сваком случају, у процесу изражавања следи сопствена виђења, тражења, емоцију и експресивним приступом комуницира са платном на коме настају формације енергетских облика, телесних и чулних делова расутих у простору без икаквих ритмичних правила. Они слободно међусобно пулсирају у тежњи ка сједињењу и целовитости.
Ова изложба посвећена је слици, односно Мининим сликарским експресијама претежно у већем формату, са писуством и мањег формата. Атипчне фрагментиције форми настају у архетипском простору пренесеном на платна. Посматрајући слике које су настале у последњих две године приметнаје појачана тежња ка апстракцији, несвесна али присутна. Ослобађање је видљиво у свим постојећим елементима композиције. Форме постају отвореније, лакше, слободније, бестежински лебде у виду фрактала. Светлост присутна у бојама се стишава, простори постају отворенији али помало хладнији, а израз деликатно мекшег потеза непосреднији, мање контролисан, исконски. Мина је на путу непосредније комуникације са самом собом и слободнији је развојни процес њеног уметничког обликовања, односно тренутака када ствара. Често прича о скулптури и вајању, можда настави у том правцу. Мене не би изненадило, штавише очекујем.
Биљана Јотић, историчарка уметности
Када тело говори кроз фрагменте оно тежи ка целовитости…
Остави коментар