У организацији Фонда за помоћ Србима „Тома Максимовић“ и Културно-омладинског центра „Јован Дучић“ из Новог Сада, а поводом обележавања 20 година од преноса посмртних остатака песника Јована Дучића из Либертвила (САД) у родну Херцеговину (Требиње), у понедељак 10. фебруара у клубу „Трибина младих“ КЦНС, отворена је изложба слика „У души засвијетли“ ауторке Татјане Бурзановић. Поставка може да се погледа до понедељка 17. фебруара.
Поздравну реч у име Фонда за помоћ Србима „Тома Максимовић“ упутио је мр Милован Вујовић који је подсетио да је Максимовић био један од највећих добротвора кога је изнедрио српски народ. Oд 1941. до 1944. године спасао је и пружио уточиште за око 500 хиљада Срба.
-После 50 година када је почелo поновно протеривање Срба, сетили смо се песник Брана Црнчевић и ја да оснујемо фонд који носи Томино име. Ваља нам сабирати снагу и памет у сваком времену, а поготово у овом, данашњем, не бисмо ли претрајали – рекао је Вујовић нагласивши да нам ваља и продубљивати сазнања о дубоким коренима српске духовности.
О дубини наших корена говорио је и Остоја Дражић, Вујовићев сарадник, који је подсетио да је у храму Вазнесења Господњег 1220. године одржан црквено-народни сабор којем је, поред богољубивог народа, присуствовао и краљ Стефан са властелом. Другог дана сабора, на сам празник, Сава је на литургији после прочитаног Јеванђеља, одржао чувену Жичку беседу о правој вери.
Историчар Јован Вујадиновић, испред удружења КОЦ „Јован Дучић“, подсетио је на речи академика Матије Бећковића, изречених пре две деценије, да је пренос Дучићевих моштију у цркву Грачаницу изнад Требиња највећи догађај у историји Републике Српске.
– Тај догађај симболизује васкрснуће свеколиког рода српскога које се наставило све до овог тренутка. Путоказ на овом тешком путу су дела наших великана Светог Саве и Јована Дучића. Из њихових дела свако од нас може да црпи снагу и мудрост – рекао је Вујадиновић.
У одсуству проф. Растка Лончара, његово ауторско виђење Дучићеве поезије прочитао је ученик Гимназије „Јован Јовановић Змај“, Георгије Бркић. Затим је песник Милан Ненадић, добитник Дучићеве награде за 2019. годину, казао да је Дучић био доајен међу књижевницима и амбасадорима, цењен, отмен и поштован, а писац Милорад Мишо Куљић прочитао је своје стихове посвећене Дучићу под насловом „Вучја крв.“
Ауторка Татјана Бурзановић има обичај да своје изложбе отвара стиховима, па је то учинила и вечерас уз напомену публици да имају прилику да вечерас читају слике у сликарском стилу који има једно лице, а обухвата две уметности – књижевност и ликовну уметност.
На крају ове уметничке вечери говорио је један од највећих зналаца ликовне уметности Никола Кусовац, који је и лично у пролеће 1995. године учествовао у бирању Црквина, места где почивају земни остаци великог Дуке. Тада, пре четврт века, у Требињу је припремао поставку Дучићеве оставштине, онога што је милом Требињу на дар оставио.
– Немогуће је одолети вибрацијама Дучићевим, па им није одолела ни сликарка Татјана Бурзановић, јер реч нас тера да вибрирамо и да реагујемо – казао је Кусовац о поставци Бурзановићеве која садржи 41 слику. Вечерашњу изложбу употпунили су ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада који су казивали поезију Јована Дучића.
Татјана Бурзановић докторирала је из области графичког дизајна на Универзитету у Београду. Тренутно ради на Универзитету Доња Горица у Подгорици. Има велико искуство у области графичког дизајна, графике у архитектури, дизајна ентеријера, као и у педагогији.
Остави коментар