НАПУСТИМО АРХАИЧНЕ МОДЕЛЕ ОБРАЗОВАЊА И ПРИПРЕМИМО МЛАДЕ ЗА ЖИВОТ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ
Несумњива је чињеница да наш образовни систем већ деценијама стагнира или у најбољем случају каска док се с друге стране модерне земље муњевито развијају примењујући нове, ефикасне и практичне образовне моделе које тамошње младе чине спремним за светску тржишну и животну утакмицу у којој могу да се снађу, зараде, а чак и ако не победе макар да опстану у лиги успешних.
Треба саопштити нашој јавности да је учење „напамет“ и „бубачење“ реликт давних прошлих времена и да уместо тога долазеће нараштаје ваља припремити за креативно, критичко и аналитичко размишљање којим се конструктивно долази до решења која су примењива у пракси и која изграђују личност!
Чомски и многи други светски респектабилни просветари у последње време све интензивније говоре о погубности система оцењивања јер се млад човек још од вртића припрема да буде оцењиван и тестиран те да је оцена највиши циљ док би суштински највећа вредност требало да буде знање, слободно критичко мишљење, дијалог са колегама и наставницима и практична употреба стеченог образовања.
Реликт средњовековља је да наставник треба да буде „бог и батина“ и да пред њим треба дрхтати. Између ученика и учитеља треба да тече хармоничан процес примопредаје знања и позитивних модела понашања. Друга крајност, код нас често присутна, у којој су наставници изложени претњама, тортури и насиљу, недопустива је и треба је у корену санкционисати механизмима правне државе.
Ваља обавестити наше просветне власти да је учење песмица „напамет“ имало смисла у време када штампарије нису постојале и када књиге нису штампане те када се поезија преносила наредном покољењу усменим путем. Уместо тога, припремите младе да решавају проблеме, да се не плаше изазова, да стечено знање примењују у пракси.
Припремите их за тржишну утакмицу јер у суровом 21. веку десет дека праксе вреди више од тона теорије. Дечица коју често можете срести на асфалтима наших градова, а која продају цвеће или неку своју рукотворину показују више талента и слуха за дух времена од доброг дела наше академске и просветне заједнице.
Ваља обавестити наше руководиоце да је тешко очекивати успехе и добре резултате у нашем образовном систему ако нам учитељи и наставници раде за плате од 35.000 динара. Просветни радници су камен темељац наше будућности и ако у њих улажемо тек нешто више од 300 евра месечно, чему да се надамо? Повећајте буџетску дисциплину и унормалите све те пребогате тајкуне као што је на пример урадио господин Путин па ће се можда врло брзо наћи средства за наше просветне раднике.
Евидентно је да нам недостаје самопуздање, бодрост духа, победнички менталитет и свест о томе да смо нормалан и вредан европски народ који није никакав светски парија и геноцидно племе. Зато покољења ваља учити о нашој славној историји и достигнућима наших предака на свим пољима. То дакако раде сви озбиљни европски народи.
Научити писати кредом на табли од великог је значаја али без брзог информатичког описмењавања још од најранијих разреда основне школе, немамо никакве шансе у веку у коме живимо…
Позивам просветне власти, школе, родитеље, децу, универзитете, политичке партије, невладине организације… да отворимо дебату како да поправимо наш школски систем јер без тога не можемо очекивати бољу садашњост нити бољу будућност.
Нови Сад
3.9.2015.
Бојан Панаотовић, директор КЦНС
Остави коментар