У петак, 21. марта, одржан је поводом Светског дана поезије Песнички маратон у клубу „Трибина младих“ на којем су наступили домаћи и инострани песници разних генерација. Маратон је отворио одлични јапански песник Муцуо Такахаши (1937) који је извео свега три песме уз читање одговарајућег превода, али је сваку опширно коментарисао, док је коментаре на лицу места преводила Кајоко Јамасаки, тако да је његов наступ потрајао много дуже него што би се по броју изведених песама могло претпоставити. Свеједно, Такахаши је одушевио публику својом спонтаношћу, једноставношћу и скромношћу и на прави начин припремио публику за наредне наступе.
Следећа је наступила Моника Ринк (1969) из Немачке са својим песмама у прози које је представила уз паралелно читање одговарајућег превода на српском. Ринкова је са свега пет дужих прозних песама побрала искрене аплаузе бројне публике у „Трибини младих“. Словенац Урош Прах (1988), суоснивач регионалног књижевног часописа „Идиот“ представио се са неколико песама из своје дебитантске, али врло запажене збирке „По себи клизећи“ (2012) која је у целости преведена на српски језик. Иначе, уредништво „Идиота“ има велику жељу да представи младе песнике и прозаисте са подручја бивше СФРЈ, па ће и наредни бројеви часописа бити посвећени новој књижевности региона. „Инострани“ блок је затворила Кајоко Јамасаки читањем из своје збирке „Олујни брег“ (2008) где је неке од песама изводила крећући се кроз публику.
Блок посвећен домаћим млађим песницима отворио је Борислав Станић (1983) из Суботице представљањем своје збирке „Рупе“ (2012). Затим је наступио Новосађанин Стеван Брадић (1982) читајући песме из прошлогодишње збирке „У котларници“. Песникиња и преводитељка са енглеског Ивана Максић (1984) из Крагујевца представила је текстове из своје врло запажене збирке „Изван комуникације“ (2013). Прозаиста и песник Сергеј Станковић (1976) из Кучева представио је песме од којих су неке објављене у Зборнику нове новосадске поезије „Нешто је у игри“ (2008). „Домаћи“ блок затворио је Владимир Вукомановић Растегорац (1986) читањем песама из необичне збирке „Кана“ (2013), у чему му је помогла Јана Растегорац Вукомановић (1987), а део текстова је био приказан на платну уз пратећу музику.
У завршном делу песничког маратона наступила је стражиловска музичко-перформерска група „Alice in Wonderband“ која је извела песме новосадских песника попут Вујице Решина Туцића, Војислава Деспотова, Слободана Тишме, Бранка Андрића, Јудите Шалго, Каталин Ладик, Отоа Толнаиа, Иштвана Домонкоша и Синише Туцића. У својим наступима Ана Врбашки, Марко Дињашки, Иван Правдић, Вид Дињашки и Алиса Дињашки заједно са поезијом комбинују музику, певање, плес, глуму, сценски покрет, видео-рад, итд. Песнички маратон поводом Светског дана поезије је прошао врло запажено што се могло видети по присуству медија и великог броја публике која је пажљиво пратила наступе до самог краја.
Текст: Бојан Самсон
Остави коментар