У препуној сали Клуба „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада данас, 8. јуна 2018. године у 13:30 отворена је друга Конференција о регионалној стабилности.
Конференција, коју је идејно осмислио директор Културног центра Бојан Панаотовић, привукла је бројну публику која је дошла да о добросуседству и сарадњи у региону чује ставове угледних учесника са бившег простора СФРЈ.
Идеја о одржавању Конференције добила је подршку и градоначелника Новог Сада, Милоша Вучевића.
Учесници Конференције су: хрватски историчар Хрвоје Класић, који има велики углед у Хрватској, Србији, региону и у САД-у; професор Београдског универзитета др Дејан Вук Станковић, изузетан интелектуалац и филозоф, директор „Форума за етничке односе“ др Душан Јањић, босанско-херцеговачки дипломата и новинар Златко Диздаревић и католички теолог и историчар Горан Шарић из Ријеке, чија телевизијска гостовања имају по неколико стотина хиљада прегледа у региону. Модератор је др Дуња Демировић.
У присуству представника Српске православне цркве и организација мањина, поздравну реч учесницима и публици упутио је директор КЦНС Бојан Панаотовић, рекавши да му је велика част да буде у друштву људи који се залажу за мир стабилност, сарадњу, добросуседство и нормалне погледе на свет.
– Питање мира и стабилности у региону је питање врло конкретне и практичне политике које се тиче квалитета живота људи. Ускогрудост и политичко слепило не могу да воде ка напретку ни на политичком, а ни на било ком другом плану – поручио је директор КЦНС.
Отварајући Конференцију о регионалној стабилности, члан Градског већа за културу Далибор Рожић истакао је задовољство што се Конференција одржава по други пут у Новом Саду.
– Регионална стабилност је приоритет и представља предуслов за економску, политичку и сваку другу стабилност. Заједништво, разумевање и толеранција – вредности су за које се залаже свако хуманистичко друштво, али да би те вредности биле остварене, потребно је да негујемо отворени дијалог у свим темама – нагласио је Рожић.
13:40 Модератор, др Дуња Демировић, представила је учеснике Конференције о регионалној стабилности.
13:42 Директор Културног центра Новог Сада, Бојан Панаотовић, одржао је поздравни говор.
13:49 Далибор Рожић, члан градског већа задужен за културу, отворио је Конференцију о регионалној стабилности.
13:52 Дуња Демировић, модераторка, кроз кратке биографије представила је учеснике Конференције, најавивши потом првог говорника – Хрвоја Класића.
Класић је своје излагање започео констатацијом о српско-хрватским односима.
Класић: „Односи између Срба и Хрвата су све бољи, али су односи између српских и хрватских политичара све лошији. Историчари оба народа сарађују, културна, научна и образовна сарадња постоји. Границе, иако физички постоје, нису, нити смеју бити, менталне препреке. Политичке елите немају одговор за будућност, па се враћају на оне поделе од којих могу добити политичке поене. Треба се потрудити да злочинци остану на маргинама, а не да постану мејнстрим.“
Дејан Вук Станковић у свом експозеу осудио је религијски национализам, инсистирајући на повезаности народа у региону која треба да буде и јесте пут ка стабилности.
Станковић: „Религијски национализам експлодирао је међу полиитичким и медијским елитама, док обичан човек следи своје „елите“ или је повучен. Изазов је како успоставити сарадњу свих народа из региона помоћу кохезионих елемената који народе могу повезати. Ти кохезиони елементи су представљали питање европских интеграција, али се полако губи поверење и нада у њих. Лајтмотив је учење на сопственим грешкама, здраворазумски приступ, залагање за бољу будућност. Без унутрашње слободе нема ни регионалне стабилности.“
Трећи по реду говорник, Горан Шарић, подвукао је да је инсистирање на истини једини пут ка успостављању и очувању мира.
Шарић: „У Хрватској је изражен наратив да је за све крива великосрпска агресија. Хрвати су фасцинирани Шешељем више него Срби у Србији. Политике великих сила су се преламале на овим просторима, а наши политичари су им служили. Дејтонски споразум нам је наметнут и трајаће онолико колико то буде одговарало великим силама. Хрвати на својој државној телевизији негирају Јасеновац, негирају холокауст, а таквима је место на суду. Нема мира без правде, нема правде без истине! Због тога је важно одржавати овакве дебате и утицати на нашу елиту.“
Нагласивши да међунационални анимозитет није органска творевина, Златко Диздаревић је такву слику о региону окарактерисао као схизофрену.
Диздаревић: „Босна и Херцеговина никада није успостављена као права држава. Историјска супстанца је друштво, али се и то друштво растура. Комплетна свијест друштва сведена је на националне подјеле – Србин, Хрват, Муслиман. Растурање друштва, подјеле до мржње, производња анимозитета и мржње – државни су пројекат. Националистичка подјела је легализована и то не због националних интереса, већ да би се сачували они који су опљачкали и последњи камен у Босни и Херцеговини, која је данас држава која функционише на три картела. Срби и Хрвати имају своје државе, док је народ у Босни и Херцеговини нема.“
14:46 Прву сесију својим излагањем затворио је проф. др Душан Јањић.
Јањић: „Нови Сад, као европска престоница културе, представља наду. Ми смо на Дунаву, на Коридору 10. Бивша Југославија је била увод за оно што су данас Блиски Исток и Малезија по питању рата и избеглица. И даље власт имају они који су је имали и деведесетих. Четири су тренда која нас погађају: нови начин комуникације, миграције, пораст национализма и религиозности, слабост националних држава које су изгубиле значај и код нас и у свету.“
15:07 Крај прве сесије
Пауза
15:30 Почетак друге сесије
15:31 Професор доктор Хрвоје Класић започео је излагање у другој сесији идејом о регионалном удруживању.
Класић: „Државе настале распадом Југославије нису никакав субјект у међународној политици. Југославија је била кључан, равноправни политички фактор, имали смо људе с визијом и стратегијом. Када немате независну и стабилну унутрашњу политику, немате ни јаку спољну политику. Једно од понуђених решења је регионално удруживање. Морамо се окупити, јер самостално нисмо најспособнији да водимо своју политику и тако будемо утицајан факктор у свету. Људи у региону не верују институцијама и својој држави и на томе морамо порадити.“
15:43 Дејан Вук Станковић надовезао се говорећи о покретању регионалних иницијатива.
Станковић: „Не треба да имитирамо прошло време и политику несврстаних, већ да решимо национална питања, па тек онда да идемо ка евроинтеграцијама. Пожељно је да се покрећу регионалне иницијативе, али међу политичким елитама нема довољно добре воље. Постоје области у којима можемо радити на заједничком усклађивању, попут економије, културе, екологије. Императив за будуће политичке елите је да не буду огледно добро великих сила.“
15:55 Горан Шарић је земљама региона упутио савет да покушају да сарађују на заједничким циљевима.
Шарић: „Велике силе имају утицаја у свим великим догађајима на овим просторима, како у прошлости, тако и данас. Пред Србијом су две опције: да иде путем којим су ишле Хрватска и Словенија, ка Европској унији, или да покуша да одржи такозвану политику несврстаних.“
16:05 Златко Диздаревић се својим излагањем надовезао на инсистирање пређашњих говорника о заједничкој сарадњи међу земљама региона.
Диздаревић: „Од времена Југославије па до данас, ми нисмо значајан фактор у светској политици. Интересовање великих сила за нас изазива страх код обичних људи, јер се тај интерес интезивирао појавом мишљења да се на овај простор умешала Русија, као и Турска која жели да поврати своје некадашње територије. Европска унија није реализовала своје циљеве у Босни и Херцеговини. Закључак је да треба да гајимо властити интегритет, као и заједничку сарадњу, јер за то имамо унутрашње капацитете.“
16:22 Излагање Душана Јањића претходило је питањима аудиторијума.
Јањић: „У овом тренутку свађа са Хрватском је контрапродуктивна. Наши политичати треба да почну да траже решења за наредних десет до петнаест година.“
16:37 Крај друге сесије
16:38 Питања публике и одговори учесника Конференције
16:53 Завршена Конференција о регионалној стабилности
Остави коментар