Предавање др Александре Колаковић на тему „Значај школовања српских ‘благодејанаца’ у Паризу: дело Михаила Гавриловића” (5. 4. 2023) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У овомесечној трибини о француско-српским односима, др Александра Колаковић истиче важност теме која је и те како присутна у српској јавности, а тиче се школовања Срба у Француској. Од средине 19. века стипендисти српске владе, „благодејанци“, почели су да одлазе на високе школе и факултете у тада најразвијеније европске земље. Др Колаковић наводи да иако је број Срба школованих на Сорбони од 1841. мањи у односу на друге универзитете у Европи – њихов утицај у друштву и држави је видљив, а од почетка 20. века и доминантан, будући да су по повратку у отаџбину заузели кључна места у министарствима, покренули проучавање научних дисциплина и утицали на образовање нових генерација. Један од француских ђака био је Михаило Гавриловић, захваљујући чијој је идеји проучавања историје на основу оригиналних докумената дошло до развијања српске историографије и архивистике. У докторској дисертацији о уговору између француског краља Луја IX Светог и енглеског краља Хенрија III из 1259. године, Гавриловић је користио више стотина докумената из париских и лондонских архива, чиме је донео нове податке, изнео нова тумачења и направио велики методолошки искорак.
Радован Самарџић истакао је да срж модерности Михаила Гавриловића у српској историографији на прелазу из 19. у 20. век јесте то што је свој позив историчара „схватао као непрекинути процес истраживања, што је сматрао да је главни циљ његовог посла постизање аутономног живота историје и што је поимање синтезе помирио с појмом реконструкције прошлих збивања“. Др Колаковић напомиње како је у овом контексту потребно посматрати и увођење, оснивање и организацију Државног архива, по угледу на функционисање архивске службе у западној Европи. Гавриловић је 1900. године донео велику збирку исписа из париских архива о Првом српском устанку, а штампањем његове збирке Исписи из париских архива (Грађа за историју Првог српског устанка) Српска краљевска академија покренула је серију публиковања грађе „Споменици на туђим језицима“. Поред наведених интересовања, Михаило Гавриловић, сарадник Велике француске енциклопедије, посланик Краљевине Србије на Цетињу, у Ватикану и Лондону, дао је значајан допринос српској историографији новог века, а његовим најзначајнијим делом сматра се монографија Милош Обреновић I-III, заснована на необјављеној грађи српског и страног порекла, која је једним делом и данас изгубљена.
Остави коментар