Предавање др Милоша Савина на тему „Српска Војводина између круновине и жупаније“ (29.06.2020.) може се погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Као што је познато, Срби су живели на простору данашње Војводине и пре Велике сеобе 1690. године. Ти простори су били нападани од стране Отоманског царства са југа. Словенско становништво је било у доброј мери укорењено и пре самог доласка Мађара.
Такође, Срби као већ формиран народ са својим идентитетом су насељавани из средњовековних српских земаља које су падале под отомански утицај, пре свега на захтев угарских краљева, како би се појачале границе и одбрана од Османске империје.
Са друге стране, у то доба, Срем је био део круновине Хрватске, односно Славоније. Ушао је у састав Угарске, а касније и у састав Хабзбуршког царства.
Банат има доста дугу историју развијеног српског друштва, пре свега захваљујући сеобама које су се дешавале и пре пада деспотовине и после тога. Од 1594. године и устанка Срба у Банату, сматра се да је постојало два века континуираног развоја једне заједнице, пре свега српске, на том простору на којем су живели Мађари, али и Власи (Румуни). Етничке напетости нису постојале све до 19. века.
Занимљиво је да су Србе у Бачку у највећем броју населили Турци. Реч је о Србима који су до тада живели на високим планинама, где није постојала могућност бављења пољопривредом. У крајевима где ништа није успевало, тешко је било од „неверника“ извући порез, те су ти Срби пресељени у Бачку како би могли да се баве земљорадњом и пољопривредом.
Остави коментар