Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Благовештански сабор – узроци и последице“ (21. 3. 2025) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Благовештански сабор одржан је у Сремским Карловцима 2. априла 1861. године. Окупио је најугледније Србе из тадашње Угарске, који су расправљали о питању Српске Војводине, са циљем да се формира аутономна област, чији би језик био српски и на чијем челу би био изабрани војвода. Иако је на Сабору постојало више различитих струја, око такве идеје били су сви сагласни. Оно што је Србе разједињавало јесте питање од кога аутономну област треба тражити. Сабор је поред патријарха (председника сабора) и три владике, требало да броји још 75 делегата – 25 из монашко-свештеничких редова, а преосталих 50 из грађанског сталежа. Тако су учесници сабора били представници српске елите и многи виђени интелектуалци тог времена. Савин наглашава да су се, без обзира на идејна и идеолошка размимоилажења, све групе на сабору залагале за то да се Србима мора обезбедити једна посебна аутономна област Војводина на подручју Јужне Угарске, као политичка и територијална аутономија.
Остави коментар